Општинске новине

Стр. 832

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

као по каквом уметнички намештеном стану и „кибицују" шта се да изменити, шта треба преиначити, шта се мора где додати и шта ново урадити. Кдлика је то свест код њих најбољи је пример да пиваре дају половину свог годишњег добитка општини искључиво на улепшавање престонице. Париз има специјални општински одељак за Лепоту и шеталишта коме је шеф познати њихов архитекта Л. Боние (од кога је и мото на заглављу овог чланка). И они се диче својом метрополом света — Паризом, али и поред тога имају специјални Грађевински правилник о лепоти града где се одмах у § 3 каже да планове града мора радити уметник-архитекта. Поред тога многобројни правилници и

ски одељак који води једна културна личност тзв. Конзерватор. А у свима уредбама о из^ вођењу Генералних планова као и у самом Грађевинском закону, мноштво §§ посвећено је естетском питању града. У Бечу постоји комисија за Оепкта1рПе&е, постоји чак и часопис на немачком језику још од 1909 год. који се исто тако зове. Од упропашћивања Беча у естетском погледу, град је заштићен § 87 новог грађевинског закона (од 25-Х11929), који изрично брани свако унакаживање. Овај пропис није само на хартији, већ се око тумачења тога § воде у Бечу велике препирке и спорови. Врло су занимљива упуства о лепоти градова Баварског мин. грађевина од И-У1-1905.

Један леп део Београда: Дворац Њ. В. Краља на Дедињу

уредбе о естетичкој страни града Париза сведоче да им је то увек било на срцу. Резултате види сваки културни туриста. Немци стоје још боље са лепотом и чувањем лепота својих градова. Код њих је избио покрет под водством проф. Ернеста Рудолфа а под именом Хајматшуц, који је захтевао чување у градовима свега лепог што је природа створила и свега лепог што је човек у тој природи начинио. Покрет је успео и убрзо су се појавили закони т. зв. Уегипз1:а1Шп§[8^е5е1;2е кбји чувају градове од унакаживања (Бремен: 4-111-1909; Саксонска 10-Ш1909, Пруска: 2-У1-1902, затим 15-УН-1909, ПЈарлотенбург 28-1Х-1911, Берлин (рекламе) 26-Х-1921, 14-ХМ913 и последњи за Берлин од 23-Х-1923). Сличне законе имају покрајине Витемберг, Кобург, Олденбург и др. Поред тога у Немачкој маса градова имају специјалне комуналне уметничке градске комисије које се називају: КипбПепзсћег Вехга! или 8асћуегб1апсН§епкогт5310п или Уепуа1*ип§бс1ери(:а1:шп или имају нарочити општин-

Постоји, исто тако, читава стручна литература о лепоти градова специјално.*) Да споменемо само књигу Камила Сите-а, која је цела посвећена естетској страни града и која се бори против заблуде да није истина, да за лепоту града треба многи средстава. Зар наш Београд са новцем који је до сада потрошен за његово изграђивање није могао лепше да изгледа? Зар Београд нема масу идејних бедности и нејасности? Зар се не чује често: штета што је овде бачен толики новац, па ништа лепо није начињено! Вели се да су градови бесмртни и да би било достојно нас, да потомству оставимо велику идеју о нашем веку, о нашем просперитету и о нашој култури. Чинимо ли то овом поратном урбанистичком збрком?! Сме ли се допустити да се и даље мисли да је општинским управама код нас мало стало до

*) Види нарочито: Ви1з, АезШеШ с!ег 51асШ5сћеп Уегбсћопипе; В1ипск, Вепкта1рПе®:е ипсЗ 8(:асНећаи; С епгтег, Кипз4 јш б1ас11ећаи.