Општинске новине

Самуило Демајо, адв., већник града Београда ЗначаЈ фото-архива за београдску општину

I

Београдски град из XIX века

Споменици старих народа сведоче нам о томе, да је од вајкада била тежња код људи, да оно, што се око њих дешавало, забележе и сачувају од заборава. Примитивни цртежи по пећинама, јероглифи на споменицима Египћана, скулптура код — Грка и Римљана, сликарство, које се код свих народа развијало према ступњу њиховога културног развитка — све су то изражаји људскога духа, који је тежио за тим, да све што је запажао и све што је проживљавао, забележи сликовито, као — да оу саме речи биле елабе да све то опишу. У свима тим — разноликим облицима остале су нам сачуване и борбе човека с природом и борба човека против човека. Та особина, да се сликама изражава, постојала је код човека пре способности да се изражава писменима. И ти цртежи, урези, скулптуре и слике говоре нам много речитије о свему, што је човек преживео, но исписане или урезане речи, које се често пута са много тешкоћа читају, тумаче и одгонетају.

Од свих тих начина да се личности и догађаји сачувају — сликарство је убрзо дошло на прво место. И ми данас имамо из кичица старих мајстора сачуване многе историске личности и догађаје из Средњега и Новога Века. Читав низ догађаја сачуван је од заборава. Гледајући те слике, добијамо много јачу и бржу претставу о ономе, што нас интересује у историји. Да није тих слика, морали би се ограничити само на читање савремених писаца. И једино би наша машта била та, која би све што читамо замишљала. Али то би било ограничено само на онај број људи, који чита и бави се читањем. За велики број, све би то остало непознато. Деветнаести век, лун новина и изума на свима странама, забележио је и у том погледу значајно откриће —- сликање светлошћу (фотографију). Пронађена 1829 год., фотографија је постепено заузимала место, које јој припада у бележењу догађаја и људи. Иако је сликарство са својом неоспорном уметнич-