Општинске новине

Стр. 872 г на скупштинама Савеза градова и седницама Пословног одбора, па онда бројне прегставке и депутације, све то почевши од 1927 године па све до коначне расправе Закона о градским општинама у Народном претставништву, никако се не б и могло рећи да је Савез градова било што пропустио што је било у његовој моћи да би нови Закон у целости одговарао тежњама и жељама југословенских градова. Ако се то није догодило, разлози се имају тражити другде, а нарочито у општим приликама данашњега времена. Нови Закон о градским општинама ступио је на снагу 23 септембра 1934 год., и тај дан има се сматрати прекретницом у историји југословенских градова. Истим даном престали су, наиме, важити сви ранији партикуларни закони о градовима, а како нови Закон не усваја у целости ниједан од ранијих система комуналне управе, градови су се морали одрећи многих старих традиција и уживети се у нове системе. Карактер градске општине као такве и њеног самоуправног делокруга није се у суштнни изменио, али су настале многе важне измене у организацији градске управе и у извршењу послова опште управе, који су у једним деловима државе знатно проширени, а у другим рестрингирани. Иако нови Закон о градским општинама није могао у свему да задовољи југословенске градове, нарочито у оним одредбама којима је финансијско пословање градова стављено под врло строг надзор државне власти, ипак градови морају да поздраве доношење тога Закона, прво зато што се њиме јединствено уређује организација градова у целој Краљевини, а друго зато што су многа питања у њему уређена напредније и либералније него у ранијим законима појединих правних подручја. И Савезу градова биће сада увелико олакшан рад, јер ће морати да мма у виду само један јединствен Закон, уместо досадашњих многих, често мењаних и допуњаваних партикуларних прописа. Нови Закон увелико је зближио градове у целој Краљевини, јер су им сада сви интереси заједнички, и неће се догађати, као досад, да би се градови у једном делу државе морали борити за неке важне интересе који су у другим деловима били сасвим непознати. Да би се градовима олакшао прелаз у ново стање, Савезна управа издала је и градовима доставила обимна упуства, у којима им је скренула пажњу на исправно тумачење свих оних одредаба новог Закона за које је сматрала да је то потребно. Доношењем јединствених закона о општинама и о градским општинама извршен је основни део унификације општинског законодавства, али тај посао није још завршен. У првом реду треба да буде донесен закон о самоуправним финансијама, како је то Савез градова истицао у својим бројним резолуцијама, а поред тога, мораће се унифи-

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ цирати још мпоги па сназп стојећи партпкуларни прописи из разних грана самоуправе, уколико спадају у делокруг опнггина. Таквих неизједначених прописа има још знатан број на подручју здравства, пољопривреде, грађевинских послова, воднога права, вођења матица, полнције у ужем смислу итд. Биће дужност Савеза градова да и даље тражи доношење јединственог Закона о самоуправним финансијама и изједначење прописа на свим подручјима где унификација досад није могла бити извршена. Даље ће Савез градова морати ићи за тим да п градски статути, уредбе и правилницп појединих градова буду што једнообразнији, како би и на том пољу дошла до што јачег изражаја идеја народног и државног јединства. Нема сумње да ће се при том ипак моратп водитн рачуна о засебним привредним, соцпјалним и културним приликама у појединим деловима Отаџбине. Коначно ће бити једна од најважнијих дужности Савеза градова да од државних надзорних власти тражи што либералнију примену оних одредаба Закона о градским општинама које дају надзорној власти право да по слободној оценп расуђује целисходност поједииих одлука градских органа и скучава слободну делатност општпна на прпвредном, социјалном и културном подручју. Широкогрудом применом могу се често ублажити многе оштрине Закона и получити сношљиво стање у развитку градова. Од стране Пословног пленума Савеза решавана су још много важна питања, а нарочито предлози о изменама и допунама Грађевинског закона и Закона о недржавним путовима, који су предлози израђени на основу мишљења велике већине градова. Одбор је те предлоге усвојио, па су Министарству грађевина поднесене обимне претставке о изменама и допунама једног и другог Закона. У погледу Закона о недржавним путовима примио је Савез градова решење Министарства грађевина бр. 22.790 од 5 септембра 1934 год., према којем ће се предлози Савеза градова узети у разматрање, те ће се те умесне и корисне напомене и примедбе унети у нацрт Закона о изменама и допунама Закона о недржавним путовима." „Од осталог рада Савеза градова у поменутом раздобљу да наведемо: поднете су претставке и елаборити Министарствима по предмету: а) Закона о градским општинама; б) Закона о самоуправним финансијама, са свима што је са тим законом у вези; в) Одобравања специјалних градских дажбина за чисто социјалне сврхе, ради сузбијања неупослености; г) Унапређивања интереса Сокола Краљевине Југославије;