Општинске новине

БЕОТРАДСКЕ НОВИНЕ ===== Ма да се снижавање укупне суме прихода централних градских општина на првом месту резултира из факта, да у току последње две године нису закључивани никакви већи комунални зајмови, ипак се осећа снижавање и градских продуктивних прихода, што се види из наше детаљније статистичке анализе. Као и при анализи расхода, тако ћемо се и код анализе прихода држати једног реда у приказу изворних облика прихода: Прирези. — Систем данашњег општинског приреза на државни порез, мада није толико реакционаран као трошарина на животне потребе, ипак има у себи много несоцијалног. Тај моменат и побудио је Савез градова, да је, као врховни комунални форум, упутио Краљевској влади захтев: „Да се грсџјовима остави слобо&а, да опгитински прирез прогресивно разрезују и да проценат диференцира код разних пореских облика." Подвукли смо још у уводу овог нашег написа, да је Министарство финансија без икаквог јавног објашњења у начелу брисало унесене прогреси:вне и диференцИ,рајне прррезе у појединим конкретним градским буџетима. Најсоцијалнији порески облик у капиталистичком уређењу јавних дажбина је прогресивни систем опорезивања и када градови, свесни тога, траже даимсе он дозволи, зашто онда онемогућавати градовима да сами заводе социјално праведније изворе прихода?! Позиција прихода од приреза у нашим централним градовима у великом је порасту, јер док је приход приреза за десет главних градова износио 1932 године укупну суму од 37,490,920 динара, у 1933 години попео се он на укупно 61,357.433,— динара. Прирези дају престониЦи и централним градовима 7,2% од свих прихода. У 1932 години они су износили 6,5%, у 1931 години 6,1 °/о, а у 1930 години 5,7 о/о од свих градских прихода. Приреска стопа у десет главнијих градова износила је 1933 године 29%, односно од 1930 год. попела се дросечно за 7 о/о. На једног становника у 1933 години долазило је 79,01 динара приреза према оптерзћењу од 68,78. динара у 1931 години. Већ сама ова појава у снажном порасту приреза у нашим великим градовима показује јасно два факта: I) да продуктивни, привредни облици општинских прихода опадају уместо да расту, те се из дана у дан прибегава све већем оптерећивању грађана фискалним дажбинама;и II) да се то оптерећивање баца на плећа економски слабих редова, јер њих поред трошарине, највише погађа овај систем приреза разрезаног према држазном непосрсдподј порезу. Како се из државног буџета види, да широке масе сносе највећи део државних по-

-■ Стр. 93 реза, то ео ипсо оне сносе и највећи, лавовски део општинских дриреаа.. Таксе. — Комунални приход рд такса може по некад бити социјално врло правичног облика, а често он претставља и приход од реалних против-услуга, које општина за наплаћену таксу своме грађанству конкретно чини, али има изузетака, где општина појединим заведеним таксама врши једну реакционарну, парализаторску улогу на радиност, привреду, културу и правилан развој социјалних односа. При избору облика такса потребно је да градске управе имају та два значајна момента у виду. На крају овог написа предложићемо још једном неколико социјално врло правичних облика такса, надајући се да ће бар наши главни градови увидети потребу њиховог увођења. Приход од такса налази се код 10 главних градова у опадању, што је последица свз тежих економских прилика, односно све већег привредног застоја у нашим централним градовима (нарочито су опали приходи од грађевинских такса, преносних такса, управних такса итд.). У 1933 години приходи од такса код 10 наших главних градова износили су укупно 101.980,088,— динара, док су они у 1932 години износили 122.057,719,— динара. На једног становника наших централних градова оптерећење општинским таксама износило је 1933 године 116,82 динара, док је у 1931 години износило 127,16 дин. Трошарина. — Од увек смо били непомирљиви противник трошарине, нарочито оне на животне намирнице. Већ десет година пледирамо за пуну реформу комуналних финансија а првенствено за одбацивање грошарине на животне потребе и исхранбене предмете, јер она, оптерећујући непосредно живот, врши неправичан економски притисак на радне и сиромашне редове грађанства, и тиме индиректно спроводи њихово дегенерисање, нарочито оних друштвеДих редова, којима и без тога терета треба социјална заштита. Трошарина је у својој суштини социјално — неправична; етички-неморална; фискално-недовољна: административно-гломазна и скупа; привредно-стагнациона! Место трошарине треба увести општински порез на прогресивној основи до граница •његове логичне изводљивости, као и низ социјално правичних такса. И док социјално праведнији облици фискалних прихода, као и општински привредни приходи опадају, дотле приходи од трошарине-расту! Брутално речено, економски јачи редови све се више извлаче од учешћа у издржавању својих градских општина, и са великом дозом класне себичности пребацују гро 0*