Општинске новине

Стр. 94

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

општинских расхода на леђа оних сиромашних редова, који и онако, услед мизерних прихода и срозаних надница, хронично изгладшавају и сардинирају се у најстрашнијим уџерицама, што се у нашим градовима малим становима зову... Трошарина се исцеђује од исхране и од здравља оних радних и сиромашних редова грађанства, који чине 90'о становништва наших централних градова. Зато са порастом трошарине, расте, поред осталих недуга, и проценат ЈкортШџтета од туберкулозе*... У 1932 години приходи од трошарине код 10 централних градова износили су 128,103, 480,— динара да би сг у 1933 години попели на 164,388.313,— динара, односно од 14,5 °/о на 19,3 °/о од свих прихода. Од те суме само на Београд пада 67,753.030.14 дин. На једног становника наших 10 главних градова долазило је у 1933 год. просечно оптерећење од трошарине у 188,31 дин. годишње. Откупнина личног рада: (кулук). — Овај облик прихода показује стално опадање. 1951 године износио је у Београду и бановичским градовима 15.854.735,— динара; 1932 године износио је 12.234.693,— динара; а 1933 године пао је на 10.575.686.— динара; односно на 1,2% од свих прихода. Оптерећење по становнику било је у 1933 год, просечно 12,11 динара према 19,95 дин., у 1931 години. Субвенције и помоћи: — Како је држа!ва велики део сзојих послова пребацила на градске општине, које тај прзнесени делокруг и финансијски и административно стаје огромних жртава, то основна правичност диктује, да се ти издатци компзнзитају сталном државном помоћи. Тога ради морају се неминовно кроз будући закон о комуналним финансијама озаконитл сталне државнз дотације градским општинама за накнаду и покриће !расхода за послове из прЕнесзног делокруга. Потреба ових обавезних и фиксираних државних дотација пока^зује сз у толико већа у колико из дана у дан све више држава велики део својих управних, административних па и културних функција пребацује на градове (као носиоце највећег дела културних, социјалних и економских задатака јавне управе. Међутим, без законске обавезе, ове субвенције и помоћи градовима биле би свз мање и безначајније, као што су и сада у једном рапидном опадању. Тако су у 10 главних градова износиле 1932 године 19.179.860,— динара, да би 1933 године пали на свега 1,558.996,— динара, од чега на град Љубљану

*) Види детаљвије о томе наше дело „Туберкулоза и сифилис еа гледишта содијалне политике" издање књижаре С. В. Двијановић.

одла;зи 1,445.495.— динара. Тај приход износио је у 1932 години 2,2о/о, а 1933 године пао је на просечно 0,2% од свих прихода десет централних градова. Овде не можемо да пређемо преко једне тешке неправде, која се чини према Београду. У целом културном свету изграђивање главног града сматра се као брига целе државе, целог народа. Престоница је репрезентант државе, понос народа, Зато се за њено изграђивање и урбанистичко улепшавање уносе много веће размзре него што то диктују локалне потребе искључиво њеног становништва. И то је разумљиво: изграђује сз главни град државе, а не једно насеље искљу чиво локалног значаја са потребама респрективног броја становништва, итд. итд. Међутим, изграђивање и подизање Великог Београда — остајвљеџо је искључиво његовом становништву, које је преко 92% састављено из радника, чиновника и службеника, пензионера, малих занатлија, ситних 'привредника и сиротиње свих врста и свих нијанса. Никада не треба заборавити: да од 115.106 привр^еђујућих грађана 104.238 њих чине економски мале и сиромашне грађане, а само 10.868 припадају групи економски јачих. Београд је до рата био град чиновника; а од рата је Град сиротиње. Та сиротиња, о чијим смо социјалним и животним приликама изнели толико језивих докумената кроз службене и социјалне анкете Одељка за штампу и културну пропаганду града Београда, није ни из далека у стању да поднесе терет издржа|вања Београда као престонице. Са тиме се мора једном бити начисто. То, најзад, она није ни дужна да чини. Бзоград, као престоницу, имају да подижу и изграђују сви крајеви, сви градови, цела држава. Такав јз био случај и са Букурешгом, и са Будим-Пештом, и са већино;м осталЈих престоница у Евроии. Не само што подизање и изграђивање ■Београда др4кава не помаже, него га она бона фиде и одмаже. Е.во конкретног примера: држава је огроман број својих институција (од школа Па до квартова) пребацила. на леђа Београдској општини, а с друге стране (према извештајима и записницима градског одбора из 1934 г.) она јој дугује преко 200 милиона динара. При том, користи се разним давно застарелим законским прописима, те за све своје потребе одузима Бзоградској спштини милионска имања, недајући јој зато апсулутно никакве оштете. И док се друге градске општине могу да споре са држазом и за најмање суме, дотле Београдска општина мирно прелази преко свих тако огромних губитака! Зајмови. — У првом делу овог првенствено информативног написа дали емо глобалан приказ дугова и зајмова наших град-