Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ских општина. Сада ћемо се само задржати на задуживању у току последње две године. Принос од зајмова у 1932 години и 1933 години био је ништаван. 10 главних градова задужили су се 1931 године укупно са 128. 580.690,— динара, а 1933 године та је сума >пала на 29.859.955,— динара, односно 3,з°/о од свих прихода Београда д 9 бановинских градова. Међутим, финансирање душрочним зајмовима великих и продуктивних инвестиција је ,кондицио сине ква нон"сваке паметне финансискз политике; а неправедно је и финансиски неизводљиво, да се огромни инвестициони терети сваљују на једну генерацију, и то још радну генерацију, и ако те инвестиције имају да служе многим генерацијама! Приходи од општинских имања, установа и муниципализираних предузећа: Код идеално здравих комуналних финансија једну од најглавнијих група комуналних финансијских извора треба да чине општинска имања и градска општинска предуззћз у кепссредној режији. Сва се градска комунална предузећа, пре^ ма својој комуналнојј, социјалној и привредној улози и рентабилности, деле на три основне групе: у прву групу улазе она предузећа, која су по својој суштини чисто комерцијална, и ако су намењена јавној служби. Та предузећа имају по превасходству монополски карактер у границама односног града, Сва су та предузећа активна у целом свету. То су н. пр.: трамвајски, аутобуски и др. саобраћај, освзтљење, водовод, канализација, плин, износ смзтлишта, крематоријум, итд; Ова комерцијализирана градска предузећа дају у западним градовима просечно 50°/о од свих градских прихода. У другу групу општинских предузећа долазе сва она предузећа, која било стално, било повремено постоје у комуналној режији, а имају за циљ сузбијање скупоће, уређивање тржишних цена и хигијенизирање кзалитета. животних намирница, другим речима, регулисање целокупне градске апровизације и других животних потреба радних маса грађанства, као н. пр. огрева, јевтиних станова итд, Ако се у овим предузећима унесе трговачки смнсао и још у самом почетку сузбије сваки бирократизам — онда она, поред своје комунално-социјалне улоге, дају и врло добар приход. Тај се приход код многих европских градова креће око 18—20% од свих буџетских ефеката! У трећу групу улазе она предузећа, која имају искључиво јавни карактер и од којих се по самој природи ствари не може захтевати никакав рентабилитет. Та су предузећа намењена комунално-социјалној и култур-

с Х р 95 ној акцији муниципије, а односе се по правилу на здравствену асанацију, на подизање општег културног нивоа, на комуналну журналистику, музеје, библиотеке, дечје заштитне институције итд. Код њих, и ако се дези да покажу каквог било прихода, он може да иде само у олакшање позиција за њихово издржавање. Зато се ова предузећа и не сматрчју као продуктивна у привредном смислу. Иггак се дешава да неко од ових предузећа буде активно. Нпр. у Швајцарској неколико градских санаториума, код нас београдско општинско купатило и комунална штампа Београдске општине ,,Београдске општинске новине" итд. Ми за сада немамо прецизних података и о овим комунално-привредним манифестацијама наших већих градова, али верујемо, да би нам сваки Југословенски град могао да пружи по неко од оваквих предузећа врло активних, и ако са циљем и наменом чисто социјално-комуналном или културном а не комерцијалном. Општинска имања у колико су рационализирана и паметно управљана, могу, такође, да пруже својој општини врло леп приход, кзји се код појединих Чехословачких градова (нпр. Олмоуца) креће до 20°/о од свих градских прихода. За наше градове — изузимајући Загреб, УБубљану, Сарајево и још два три града — не може се рећи да су извршили рационализацију у искоришћавању својих градских имања. Нпр. имања београдске општине претстављају вредност од толико стотина милиона динара (целокупна имовина Београдске општине у 1933 г. прелази 1,899,290.000 динара, по извештају привредно-финансиске дирекције града Београда), а приход од свих општинских имања и установа изнео је у 1933 години свега 4,425.344,— динара, док су загребачкој општини имања од мање вредности у истој години дала 21,415.090,— динара, а Љубљанској општини 13,583.949,— динара. Приход од општинских имања у 10 главних градова износио је у 1932 години укупно 82,839.144 динара (9,4<>/о), а 1933 године 57,656 285 динара или 6,8 о/о од свих прихода. У целом свету осећа се тенденција, па би требало и код нас да се осети, да приходима општинских имања рукује један привредни градски комитет, који би, поред осталога, сваког месеца објављивао грађанима тридесетодневни извештај прихода и расхода општинских добара. Приходи од предузећа, која се воде у општинској режији, дају по Београдску општину много утешнију слику и пружају пун доказ своје разрађености: преко 50% од свих прихода Београдске, као и Загребачке општине, долази од привредних предузећа... Па и