Општинске новине

У СветосавсКој години: Душан С. НиИсолајевиЛ

Народни Светш^етв* ш Радоспик

У својој солидној расправи Свети Сава*) г. др. Никола Радојчић, говорећи о Растковом бекству у Свету Гору, истиче, како су „много грешили сви они који су, премудри у свом плитком историском материјализму, са супериорним осмејком писали о Растковој младићској духовној борби само као о вештој глуми, као што су се варали и они који су, робови звучне фразе, покушавали својим празним речима пребродити велике дубине Расткове душе, у којој, као код свих великих људи, има тајни развоја које ни они сами не умеју разјаснити". Г. Радојчић додаје: „једно ј-е сигурно Растко је збиља, био дубоко побожан и душа му је заиста чезнула за нечим вишим". Растко, како га замишља г. Радојчић, врло је много онај Растко што га оживе популарна песма нашег сјајног лиричара Војислава, сина јована Илића. И кад се чита г. Радојчићев усхит човеку се намећу стихови Вој.чслављеви о детету с високим бледим челом које краси божанствена мудрост, а чију душу креће крепка жеља да се посвети. Г. Станоје Станојевић, опет, у живо писаној монографији о Светом Сави и нарочито у распрази Свгти Сава као државник и политичар ,**) тежи да подвуче значај Светога Саве као политичара: Немањин син је, поред свега свог аскетства, од свога оца наследио политички талент и темперамент. Ни г. Радојчић, ни г. Станојевић нису могли до краја спровести своја схватања. Ако је Сава у основи својој био једна дубоко побожна природа, онда се он није могао променити. Г. Радојчић прича како се „након очева доласка" у Свету Гору Сава изменио. Промена „није била само спољашња, него је захватила и основе дотадашњих Савиних погледа на живот и његону Главну сврху". Пре свега, мора се одбацити психологија која верује да се човек може из основа изменити. Погледи Савини на живот и његову главну сврху, ако су били искрени и потицали из једне дубоко побожне душе, нису могли уступити место назорима једног световног човека. Г. Радојчић промену у Савином бићу овако објашњава: „Млади монах осетио је сада први пут, у јачој мери, шта значи попуштање и тако се,

*) Годишњица Николе Чупика, књига Х1Ј.У, 1935. **) Браство, XXVI!, 1934.

и нехотице спремао за светског човека, политичара, државника. Старац Симеон желео је обићи заједно са Савом Атос, али није могао гледати како оштро камење рањава његове босе ноге и како се његов мезимац замара пешачењем — и Сава се обуо и сео на коња. Даље је — наставља г. Радојчић све ишло као што већ бива у животу, јер једно попуштање повлачи редовно за собом друго. Сава је, о томе нема сумње, гуран у њих. Заиста их сам' није тражио". Може ли се прихватити ово објашњење? Шта, уопште, значи фраза, да је Сава гуран у попуштања? Је ли он остао онај стари, непопустљиви? Јасно је, међутим, да је Сава, ако је остао онај који је био, могао бити гуран, али не и угуран у попуштања. Или Сава само глуми човека који попушта? Ако он глуми попустљивог, светског човека, онда значи да се није извршила битна промена „њешвих погледа на живот и његову главну сврху". Ја сам недавно слушао говор г. Иренеја Ћирића о Светом Сави. Овај учени теолог је био логичнији од г. Радојчића. Г. Ћирић је доказивао да је Сава и као политичар остао веран своме монаштву. Ако станеамо на становиште, да је Сава антисветска ирирода, онда морамо и његову светску акцију објашњавати оним истим мотивима који су кретали и његову антисветску делатност. То, психолошки, није одрживо, али је, као што рекох, бар логично. Г. Станојевић је ближи истини када у Сави види политичара и државника, али ни одлични професор није успео да измири државника и религиозника, У самој ствари проблем није тако тежак: не треба идеализовати религиозника и проблем ће се кудикамо лакше решити. * Растко је као дечак показао способност да буде оно што је Христос препоручивао: кротак као голуб и лукав као змија. Да би извршио своју богоугодну намеру и побегао у манастир, Растко је родитеље уверио да иде у лов. То значи и да је Растко и иначе ишао у лов и да се Растко умео да претвара. Није, значи, било ничега необичног у Растковом од-