Општинске новине

Стр. 70 БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ласку у лов и, исто тако, то значи да је Растку лов добро дошао да прикрије своју намеру. Био је, дакле, оно што Христос тражи од својих верника, али — и то је поразно по оне који романтично гледају на ствари — начело: бити кротак као голуб и лукав као змија, такзо је да га, бар у начелу, могу примити и политичари. У Растку је би\о најизраженије оно

хришћанске наклоности. Лов је једно уживање, а то уживање може се испољити и у сажаљењу које сколи човека када посматра муке рањављених јелена. Младост је у овом, Растковом случају играла такође једну улогу. Г. др. Лаза Станојевић је у једном интересантном напису скренуо пажњу на Расткове године пубертета. Иако се гледиште, на које се г. др. Станојевић у своме медицинском напису позива, не може усвојити, јасно је да је он, указујући на доба буђења, казао једну истину. Младост, доба буђења доприноси да се из сажаљења рађа жеља за согаственом патњом, за споственим страдањем. И та жеља, као таква, као жеља, може бити толико интензивна да у извесним случајевима добија снагу неодољивог нагона. У младоме Растку су и сажаљење и жеља, да и сам пати, били врло јаки, и свз га је то привукло сажаљивој религији хришћанској. Па, ипак, оно што Саву чини великим, није антисветовњаштво, нсго напоотив, једна природност, животна истинитост и животна рарадо-ст. То чини Саву тако блиским свима људима наше расе. И свима нама је тако присна међусобна љубав Немањина и Савина. Немања одлази сину. Отац и син се воле, а та љубав је нешто природно, животно, топло. И Симеон и Сава су у религији која нас уверава да је Отац, за добро човечанства, принео свога Сина на жртву, али су и Немања и Сава далеко од тога да својом међусобном љубављу потврде суморну хришћанску концепцију у односу Оца и Сина. Везани љубављу исте крви, Симеон и Сава се радују животу, стварању. Узгред буди речено, мислим да се утицају, који је ова љубав вршила на душу генерација, мора доста захвалити што је, насупрот визаНтМскзј, у уМетности нашега Средњег Века — како каже Етјен Лоран — „српска душа дошла до изражаја на један начин више човечански."*

Сава је после Немање највећи грађевинар наше средњевековне државе. Немања је џин наше историје, а Немањину државну мисао нико није тако јасно мислио као његов најмлађи син. Сава је имао култ свога оца и култ државотвОрства свога оца. Чак и мошти Немањине су стубови државе. Кад је Атина политички ојачала онда је она с острва Скира дограбила кости Тесеја, државотворног ујединиоца атичких општина, и тим костима подигла храм. Многе од те и такве религије државе носио је Немањин најмлађи син кад је с моштима оснивача државе дошао у земљу којој је претио грађански рат. Канонизирајући свога оца, Сава је, у ствари, његово

*) На студију Доранову Неколико мисли о старој срп• ској уметности с разлогом се зауставио и др. Мидош Ђурић у својој тези Проблеми философије културе.

што је карактеристична црта фамилије Немањића: лаки прелаз у хришћанску мистику. Та лакоћа само показује, да је психолошки скроз неосновано одвајати световно од хри,шћанског. Човек је увек један исти. И за онога који продире у вировиту људску душу биће јасно да је Растко и у лову могао развијати своје

Св. Сава (уметнички рад скетогорских калуЈјера црквених живописаца. Поклон цариградског Патријарха храму Св. Саве у Београду).