Општинске новине

Стр. 102

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

град, чија су приватна имања скочила у вредности на првом марту захваљујући поратним скупим комуналним радовима Београдске оппгтине, — доноси 'огромне суме Чехословачким градским општинама. Исту врсту пореза имају и градови оссталих европских држава, као н. пр. Беч, (са максимир. стопом од 35°/о), Берлин, Франкфурт, Дрезден, Минхен (са стопом од 20вО °/о на прираст врсдпости имања) Келн (са стопом од 10—25<>/о) ит.д. ит.д. У Швајцарским градовима, као н.пр. Цириху, поред овог пор|е)за на ,,вишак вредности'", и преносну таксу наПлаћује само општина (а не и држава као код нас!) и то прогресивно од 5—20%о на укупну продајну суму и од 3—25% на вишак вредности. Овај је порез на пр. Београду могао да исплати бар све толцко скупе експропријације, што би у сваком погледу било потпуно правично. Исто тако треба препустити нашим градовима и све приходе од свих такса за преносе непокретних имања у атару тога града итд. 8) Градским општинама треба признати право на све таксе од биоскопа, забава, балова, концерата, јавних локала, свих футбалских и спортских утакмица и коњских трка, Зисина, ове порезе да расте прогресивно према висини цене улазница, као што је то код аустриских градова (од 10% до 50% од ц|е;не). У Бечу се за сваки елитни бал и забаву плаћа општини .паушално 10.000 шилинга (90.000 дкн.) а таквих елитних забава Беч има годишње иреко 20.000. итд. Многе од ових такса код нас припадају државној каси. 9) Интервенцијом Државз и Савеза градова, настати да се градским општинама обезбеде повољни инвестициони дугорочни зајмови. Законом се мора завести принцип, да се инвестициони радови не могу заснивати на базн једногодишњег буџетског прихода, него или слварањем инвестиционих резервних фондова или на бази дугорочног хипотекарног зајма. Конструктивну улогу тих инвестиционих зајмова у комуналном животу једнога града треба истаћи и подВући, јер се за њу нема довољно разумевања ни на најнадлежнијим местима. 10) Завођење ватрогасног пореза треба преуредити на следећим принципима: а) ослобође^ње од њега свих пореских обвезника, који имају мање од 2000 дин. месечно породичног доходка, а немају никакве непокретнине у градском атару; б) оптерећење осигуравајућих друштава и њихових филијала са 50% од целокупног износа овога пореза, јер одржавање ватрога-

сних чета највише тангира интересе осигуравајућих друштава и кућевласника; в) вишкове Јгреко 2000 прихода месечно, односно преко 1000 дин. прихода од зграда, оптеретити пропорционално са 1—15% ватрогасног пореза. 11) Допустити градазима завођзње т.зв. малтаринског пореза (увознине) под следећим оградама: а) да проценат није већи од 5% вредности; б) да се не порезује роба противно трговинским уговорима; в) да се не порезује роба (основне животне намирнице), која је према својој природи изузета од трошаринског оптерећења. Од мањих и по финансиски ефекат дру; остепених такса и комуналних пореза, помзнућемо само примера ради, а не таксативно, неколико од њих: 1) таксе на играње билијара, рулета карти, куглане, домине, домбуле и све кафанске игре, затим на тенис, голф, и сличне клубовз, друштва и приредбе (као што су уведене ове таксе у Фраицуској по декрету од ,1926 године); У граду БрНу наплаћује се 1 чк. порезе чак и од оних који само следе игру карата, (кибицери). Сваки играч плаћа 2 чк. а ако је чланарина клуба рећа од 100 кч. двоструку суму прве ставке. 2) Таксе на раскошне свадбе и луксузне .погребе (на погребне венце, луксузне мртвачке ковчеге, за више од једног свештеника на 'погребу, на свака свадбена кола, ауто, фијакер итд.); 3) Завођење комуналних такса, на целокупну косметичку робу; помаде, мирисе, депилаторе, руж|е;в;е., шминке, бојила за косу, пудер, манакирску робу, косметичке апарате итд. 4) Таксе од 10% на рачунима за бављзње после 12 сати ноћу у јавнирм локалима где нема женске послуге т.зв. забављачица публике; тајксе од 30% на рачунима за бављење у локалиада где идоа женске послуте, о којој говоримо у првом делу овога прописа; 5) Та^ссе за сву луксузну робу намењену женском и мушком оде(ва1њу и обувању, начито: свиле(цу робу, обућу скупљу од 200 дин, и т. д.; 6) Таксе на све деликатесе: ајвар, рибље конзерве, гурманске прерађевине на шр. од гушчије и др. џигерице, месо од фазана и др. луксузне дивљачи; бели хлеб и сва луксузна пецива ит.д. Како у аустриским, тако и у чехословач. градовима заведен ]е овај оиштински порез на деликат.есе и луксузне локале. У Прагу износи 20% а у БеЧу 15% од рачуна луксузног ресторана. Даље завођење комуналне порезе: 7) на луксузне фасаде и балконе, на мале приватне електричне централе, на ^Цфтове,