Општинске новине

*

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ луксузне и теретне, на луклсузне намештаје, и т. д. 8) на коње за трку, јахање и поние за забаву; и на псе свих врста; Комунални порез на луксузне коње (за трку, јахање и за раскошну вучу, и т. д.), у љећини европских градова доноси уистини велике суме. У Прагу и Брну та општинска пореза на коње износи од једног коња 480 кч. у Берлину 120 марк. (око 2050 дин.), у Бечу 250 шилинга (преко 2000 дин). Франфурту 400 марк. (око 7000 дин.), итд. Пси су исто тако опцрезовани у свима 4европским градовима и то према броју иаса. 'Н.пр. у Брну на првог пса износи годишња општ. пореза 200 Кч., а на сваког даљег са 'повишицом од 50о/о. У Берлину, поред поделе паса на врсте, на једног пса плаћа се годишње 60 м. (око 1000 дин.), а за сваког даљег пса сума се стално дуплира итд. Егзотичне птице по кавезима и све остале некорисне животиње исто су тако опорезоване високим оишт. Иорје|зама. 9) приватне аероплане, аутомобиле, фијакере, чезе, као и сва водена моторна превозна срества: чамце, јахте и т. д. Сва моторна превозна ср!етств ; а у Чехословачким градовима опорезована су само градском порезом и то према снази мотора (НР.) од 15 кч„ до 1500 кч. годишње. 10) Увести комунални целибатерски порез за нежењена мушка и ■'неудита женска лица, старија од 30 година. Од њега ослободити све оне, чије је целибатно стање резултат тешке економске ситуације и нарочитих здравствених разлога (акутна туберкулоза, сифилис и т. д.). 11) Увести исто тако градски порез на све бракове без доце као и бракове са једним дететом. 12) зајвести градски порез на празне плацше и старе дотрајале згрд)де у центру града које као ругло сметају естетско-урбанистичком и хигијенском развоју града. 13) увести градски безбедни порез, који ће поред других прихода, сачињавати основи'цу фонда за одржавадаз градске полиције. Овом порезу подлеже: Сви они ^соји имају радње и непокретну имоЕину, а на првом месту банке и индустриска предузећа. Осигуравајућа друштва треба опореззвати знатном комуналном порезом још и за здравствену асацинацију града, \ер они од асанационих установа имају непосредног материјалног интереса због тога што све те здравствене установе врше смањивање морталитега. 14) Комунални порез на луксузне станове Овај комунални порез (који обично служи за изградњу малих И сиротињских станова) дужни су да плаћају сви они становници који запремају више станбених просторија пре-

— — Стр. 103 ко одређеног максимума. Станбени максимум предвиђа се према локалним приликама сваког града. Ми смо у нашем д)елу о Праву на стан* пледирали да станбени максимум буде 90 м 3 станб. простора, док н. пр. град Брно нормира да на сћако лице респектИвне породице дође по једна соба максимум плус једна заједничка, с тим да се собе са преко 40 мимају рачунати као две. Овај порез у чехословачким градовима (Прагу, Бриу итд.), креће се годишње: ако прекорачење максимума износи 1 собу 20 ) Кч. , , 2 „ 500 „ 3 „ 800 „ . 4 , 1200 . 5 „ 2500 „ и свака даља соба по хиљаду чехосл. круна. 15) порез на самачке станове и Гарсонијере, са ослобођењем самачког стана, чија је цена испод 400 дин. јмесечно;. У Брну овај порез износи од 10—12°/о,ау Прагу 10% и то с тим да се истог ослобађају: чиновници, ђаци и сви они који тај порез плаћају мање од 150 кч. м)есечно. Гарсонијере су опорезоване са 30—35% од закупне цене . У даљем преуређењу комуналних финансија треба нормирати, да Држаза одреди градским општинама сталне годишње дотације (или да им призна право партиципације у извесним државним пореским приходима) за вршење посло,ва из пренесенога делокруга, за све неизбежне терете по многим специјалним законима и за снижење бар једног дела терета око издржавања материјалних расхода многих државних надлештава. За саму ствар ирелевантно је у којој ће се форми јавити ова накнада: да ли у облику сталних буџетских дотација, да ли у признању права партиципације на извесне државне пореске приходе или у ком трећем облику. Градске општине законом се морају ослободити за давање (респ. плаћање) зграда за полициске среске канцеларије и издржавање њихових материјалних издатака (огрева, осветљења и т. д,), чији терет издржавања треба да падне на Државу или бановину, јер те територијалне надлежности среских канцеларија не поклапају са доменом рада градских управа. Мали је број специјалних закона, који бар један део своје администрације и својих расхода није бацио на општине, у овом случају на градске. Морају се ништити сва материјална оптерећења општина по свима специјалним законима, с тим да она прелазе на респективне државне и бановинске касе, сем оних које имају непосредно везе са градом и његовим привредним, културним или уопште социјалним напретком. Али и у томе случају на те тере-

*) У штампи — издање књижаре „ Светлост" 1935 г,