Општинске новине

Стр. 108

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

великих 40°/о, па и више. Али, кирије су ипак још сувише скупе према платежној снази Београђана. Г. Богдан Крекић, у анекти Београдске општине о малим и радничким становима 1933 године, вели: „Поратна грађевна делатност у Београду, на жалост, није водила рачуна о економској снази београдских грађана. Она није водила рачуна о томе да у Београду, 80% његових грађана живе од плате, пензије, наднице или издржавања, а 10% од самосталне привреде. Приходи 85% београдских грађана, оних дакле који живе од плате, наднице, пензије или издржавања, просечно не износе ни 2.000 динара месечно. Што се радника тиче, њихов просечни месечни приход не може никако да се узме са више од 1000 динара.

Једна модерна зграда, у улици Гледстоновој (из грађевинске делатности 1934 г.) Изаратне београдске грађевине, са просечном ценом од скоро 64.000 динара од собе са нузпросторијама, нису дакле грађене за становништво београдско, ко;е преставља 85 </о његове целине". Не улазимо даље у третирање хигијенскихуслова и кирија београдских станова, јер су врло исцрпан материјал о томе дале две анкете Београдске општине по питању станова, које су, под руководством Одељка за културно-социјалну пропаганду и штампу, извршене 1931 и 1933 године, а резултати са многобројним студијама објављени су у „Београдским Општинским Новинама" бр. 4 од 1931 године и бр. 7—8 од 1933 године. Главни задатак овога чланка је, да претстави грађевинску делатност у Београду у прошлој, 1934 години, у односу на грађевинску делатност од после рата на овамо.

Послератна грађевинска делатност. Послератна грађевинска делатност у својој огромној активности, прошла је кроз разне фазе, које се, до 1932 године, по својим основним карактеристикама, даду поделити у шест периода, и то: 1. Период неизвесности, 1919—1921 год. 2. Период прве грађевинске активности, 1922—1923 године. 3. Период попуштања, 1924—1925 год. 4. Период највеће грађевинске активности, 1926-1928 год. 5. Период несигурности, 1929—1930 год. 6. Период нове грађевинске акције, 19311932 год. I период У првом периоду неизвесности зидало се врло мало. Капитали или нису били још формирани, или нису били сигурни у добар пласман на грађевинском пољу, или су иначе наилазили на добре зараде у другим пословима и предузећима, у добу највећег послератног просперитета. У овоме периоду подигнуто је свега 5,63°/о свих грађевина подигнутих до конца 1932 године. Осећа се тенденција подизања кућа у висину, али се ипак још већина кућа задржава на приземљу, према предратном типу, те су 57% нових кућа приземне, 25% на један спрат, а 18% са више спратова. Једна кућа има просечно 1,59 спратова. Као што су се у Београду и пре рата зидале готово редовно куће са неким станом за издавање, јер је рентабилитет издатих зграда био баш у Београду увек нарочито добар, тако и у првом послератном периоду нису изостављени станови за издавање, што се види по броју станова у новим зградама. Зграда са једним станом било је свега 33,4%, а на сваку зграду дошло је просечно 2,37% станова. Истакнута карактеристика првог послератног грађевинског периода су велики станови. На један стан долазило је просечно 2,95 соба, поред осталих нузпросторија. Као маркантна новина долази и обраћање пажње на хигијену, која је до рата била у Београду доста велика реткост. Изграђују се тако купатила у знатном броју и на сто станова долази 52,9 купатила. Интересантно је, међутим, да је 1919—1920 године подигнуто чак 77,5 укпатила на сто станова. То је уједно била рекордна цифра, јер није ни достигнута ни премашена све до прошле, 1934 године, кад су кућевласници, услед све веће опасности да станови остану неиздати, морали обратити специјалну и савесну пажњу на удобности и хигијенске услове стана. Просечна цена једне собе са нузпросторијама износила је 66.223 динара, а једне зграде 493.091 динар.