Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ ===== риза. Поново се појављује исти ауто-извидница. Сигурно јг шофер камиона добио извешЈтај да је тренутак погодак, јер пуном брзином улази у Париз. Органи трошарине покушавају да га зауставе и дају му знаке пиштаљмом. Али камион је пошао једним спољним булеваром, стално убрзавајући вожњу. Један жандарм, који је чуо знаке пиштаљком покушава са своје стране да заустави камион дижући руке у вие. Али је имао само толико времена да се еклони испред камиона и органи трошарине узимају га у свој ауто. Настаје лудачка трка. Трошарински ауто покушава да пређе камион, али шофер камиона увек кад би осетио да ће га прећи, скреће своја кола, да би натерао ауто који га гони на тротоар. Тако наилазе обадва аутомобила на један мост Сене и бегунац покушаве да натера ауто на трамвај, да би изазвао судар, али је овај избегнут благодарећи хладнокрвности кочничара. Полицајац је приморан да испразни свој револвер у гуме камиона, који се најзад зауставља у једној споредној улици. Ова трка донела је париској општини 2 милиона франака, колико је износила редовна трошарина и казна. Париз брани свој престиж Престоницз сјаја, елеганције и уметности спрема се да брани свој престиж, у коме лежи и опстанак париског становништва, француске трговине, индустрије и туризма. Цела Француска тешко је погођена опадањем туризма; све је мањи број богатих странаца који су раније у Француској остављали своју здраву валуту. Париз, срце Француске најтеже је погођен оваквим стањем ствари, јер је то имало катастрофалпих последица па целокупну привреду највеће и најелегантније престонице у Европи. И када је ово стање узело такве размере да су га осетили сви они !к'оји су позвани да о томе воде рачуна, зачули су се са свих страна узвици узбуне, почели су падати такви предлози да се томе нађе лека и да се учини све што је могуће, да се Паризу врате стари, весели дани. И у место појединачних напора, који су немоћни да се, боре са тешкоћама данашњице, јавља се снажан покрет да се сви ти напори централизују на једном месту, одаклс ће се болест пратити у свима њеним манифестацијама и предузимати мере за њено отклањање. И одбор париске општине се буди Није чудо што су се и париски „оци" узбунили. У одбору париске општине све чешће су се почели јављати предлози којима је циљ подизање престижа Париза и изналажење начина да се што већи број странаца њему привуче. У последње време настало је право надметање у томе погледу, тако да рет.ко која седница не донесе по какав нови предлог. Спасавање престижа Париза постало је централни проблем париског одбора, напоредо са буџетом, за нову годину, о коме се води врло опсежна и до<кументована дебата — што је разумљиво, јер се ради о буџету од 4 милијарде франака, скоро 12 милијарди динара. Стр. 137 Док једном не смркне, другом не може да сване Тако је почетаом овог месеца млади и елегантни париски адвокат г. Жорж Прад, одборник, одржао у париском одбору један врло документов,ан говор, приказујупи жалосну садашњицу. Од увек је Француска, а Париз на првом месту, била у очима целог света метропола духа, веселости, елеганције и сјаја, рекао је г. Прад. Садашњи застој, равнодушност и резигнација много су оштетили ову репутацију Париза, а томе се додала још и контра-пропаганда суседних земаља које су настојавале да се овом ситуацијом користе. Туризам који је напустио Француску, луксуз и елеганција, које раније нико није ни помишљао да оспорава Француској, преселили су се у друге престонице, а нарочито у Лондон. Шта су претставници Париза видели у Лондону Недавно смо ја и г. Инар, наставља г. Прад, имали прилике да се нађемо у Лондону и могли смо да се уверимо о грандиозном националном туристичком напору приликђм '■вадбе принцезе Марине и војводе од Кента. Ми смо "е уверили о величанственом полету индустрије луксуза, трговине са елегантним стварима, као у најлепшим ранијим годинама. У Лондону позоришта и музик-холови морају да одбијају публику и не може бити ни речи о томе да се добије место за ручак у једном од дв.адесет модерних ресторана, ако се дан пре тога није резервисало место. Али сам био ожалошћен, присуствујући претставама у позориштима, када сам видео сцене које су биле потпуно уперене против француског туризма. Тако је приказиван један скеч у коме се исмејава живот у Паризу, и то са каквом ироничношћу. Ту се приказује сала једног веливог француског ресторана, потпуно празна; газда од хотела, окружен читавим одредом послуге, одговара јединим гостима који долазе: ,,Узмите овај сто или други који вам се допада; сви су слободни, јер иначе безсумње да нико неће доћи." За време двадесет минута исмејаван је туризам Париза, париска кујна, немарност у одевању и сиромаштво програма у кабареима, завршава г. Прад. Губитци Француске на пољу туризма Од 1929 године туризам француских градова је у сталном опадању. Тако је у 1929 години посетило Француску 1.911.107 странаца; у 1930 год. 1.667.831; у 1931 год. 1.542.285; у 1932 г. 949.358, а за последње две године стање (е још горе, тако да се рачуна дд је у односу пре№а повољним годинама Француска изгубила 70°/о од броја туриста. Приход од туризма процењен је у Француској 1928 год. на 15 милијарди франака, у 1929 и 1930 год. 10 и 12 милијарди, 1931 спао је на 6 милијарди; у 1932 г. на 3 милијарде, а прошле године једва је прешао 2 милијарде динара. Да би тешкоће биле још веће, Французи, који су раније били рђави туристи, добили су у последње време укус за посећивањем туђих земаља, постали су и сами туристи, тако да су прошле године оставили у страним земљама преко 1 милијарду франака.