Општинске новине

Комуналне вести и белешке

ПАРИСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ Кроз париске болнице прође годишше 350.000 болесника. Од тога броја било је прошле године 25.460 странаца: Италијана, Белгијанаца, Шпашолаца, Руса, Немаца и Мађара. Они су коштали париску општину око 20 милиона франака. Преко 90% од свих сиромашних или средше богатих становника лечи сс у Паризу о трогаку Јавне помоћи. Болничко лечен>е најскупље је у Америци и Енглеској, где постоје само приватне болнице. Један дан у Америци се плаЈЦ 4*5 долара (око 300 динара), у Берлину око 150 динара, а у Паризу око 80 динара. Буџет Јавне помоћи у Паризу износи ове године 634.598.000 франака, од чега варош Париз даје 287 милиона. Значи да сваки становник даје по 100 франака годишше. У париским општинскИм болницама има 22.000 кревета, а у разним домовима за старце 20.000 укупно 42.000 кревета. Годишше се у париским општинскмм болницама потроши 6.000 литара специјално стерилизованог млека, 4.000 литара јогурта, 35.000 литара мондензованог млекг, и 6.000.000 литара обичног млека. Дугорочни зајиови париске општине износили су 1 јануара 1914 год. 2 милијарде 982 милиона франака — око 14 милијарди динара. Године 1928 тај дуг се попео на 7.178 милиона франака, а на дан 1 јануара 1935 попео се на 15.072 милиона — око 45 милијарди динара. Од 1928 године дугорочни дугови увећавају се годишње за 2 милијарде 700 милиона динара. Буџет за штампање „Службених општинских новина" париске општине (Билетин минисипа офисиел) износн 873.000 франака. Ове новине излазе скоро сваког дана и доносе стенографски извеигтај са седница општинског одбора, као и разне објаве и комисијске извештаје. Новине излазе на 2—3 штампана, табака. Париска општина има своју сопствену штампарију чији буџет износи око 3 милиона и у којој се штампају све ствари потребне општини. Париска ватрогасна чета оскудева у љуХим :а и уместо нормалног броја 1803 има сад свега 1645 људи. У току прошле године чета је позивана 11.961 пут и гасила је 3.352 пожара. Служба за помоћ у случају тровања гасом интервенисала је 1.235 пута. У разним несрећним случајевима број интервенција био је 627. Нова служба створена је 1932 године за трансфузију крви помоћу за то одабраних ватрогасаца, који драговољно дају крв и стоје на расположењу за

хитне случајеве. Прошле године 135 ватрогасаца дали су по 150 до 500 грама крви сваки. Буџег ватрогасне чете износи 25.917.260 франака, што значи 9,25 фр. по становнику. Г. Е. Бенеш почасни грађанин Париза. — Одбор париске општине на својој седници доделио је министру спољних послова Чехословачке г. Едуарду Бенешу назив почасног грађанина града Париза. Како расте буџет париске општине. — За непуних девет последших година буџет париске општине се удвостручио. Тако је он износио: 1.963 милиона фр. у 1926 год.; 2.569 милиона фр. у 1928 год.; 3.059 милиона фр. у 1930 год.; 3.859 милиона фр. у 1933 год.; 3.869 милиона фр. у 1934 год., да би у овој години достигао 4 милијарде франака. Париска трсшарина, Приход од трошарине предвиђен је за наредну годину 503 милиона франака (омо 1,5 милијарду динара), док су расходи предвиђени са свега 76.989.650 фр. У току прошле године трошарина је дала 495 милиона фр. што је врло утешно и показује да париска привреда ипак одолева врло тешкој привредној кризи. Ове године нарочита пажша посвећена је појачању сретстава за спречаваше и хваташе шверца. Услед отвараша многих нових приступних путева и повећане брзине аутомобила, а такође услед смелости, често злочиначке, професионалних шверцера, ово појачање постало је врло потребно. У париском општинском одбору изнет је један случај зналачки организованог шверца од стране једног крупног париског трговца, чије прогањаше личи мало на какав сензационалан филм. Веа дуго времена органи париске трошарине сумшалч су да један трговац кријумчари на велико робу. Једне вечери органи трошарине изабрали су у једном предграђу париском згодно место за посматраше путевд који воде у Париз, када се недалеко од њих зауставио један натоварен камион, који је припадао осумшиченој кући. Одмах се у његовој близини зауставио један путнички ауто и између два шофера повео се разговор. Трошарински органи нису чули разговор, али безеумње да је шофер камиона био обавештен да је тај сектор добро чуван, јер је путничк'и ауто наставио пут за Париз, док се Камион окренуо, да би у Париз ушао на другој страни. Органи трошарински пратили су га на свом аутомобилу. На 500 метара од другог улаза у Париз камион се заустављ л у једној попречној улици, где му се придружује исти путнички ауто. И са ове стране улаз је био незгодан и камион се поново окреће, пролази неколико општина и долази на другу страну Па-