Општинске новине

БЕОГ РАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 135

Коен је затим грео стазом старих мајстора: Рибоа, Гизиса и нашег великог маестра Ђорђа Крстића. Доцније изилази Коен на дан, на сунце. Као да га је инспирисао Делакроа, он ради Отмицу и с успехом сликарски оживљава песму Војислављеву. Треба се нарочито зауставити на цвећу које краси ово Коеново платно. Оно је бајно и зрачи целу слику. Без тога цвећа, Отмица би, поред свег уплива Делакроовог, била донекле у тону добрих старих мајстора из пгколе Рембрандтове с1ајг —• оћзсиг. Раздраган је и зането гледа у топле и хладне боје. Као срећно дете грца се од блаженства над разноликошћу боја. Постаје силно колоритан. Дочарава рај. Грађевинар пакла Данте беше засењен светлошћу раја; Коен је усхићен бојама раја. За француског мајстора Гогена, који је на острву Таити, окрилатио своје визионарство, кажу да је владао рајским бојама. Нзима је још више господарио наш Коен. Још пре би се Коен могао упоредити с Турнером. Иако је временски давна прошлост према Коену, енглески мајстор, кога зову новатором боја, као да бе-> ше нека врста претече Леона Коена. Ма да је Турнер акварелист, он је, по једној специфичној интензивности боја, доспевао до једног колорита коме је врло сличан Коенов. Арман Дајо рече да је Турнер мајстор пејзажа иреалног сјаја. Људи се — каже Дајо — диве Турнеровој моћи надахнућа и његовој чудној и необично богатој машти. Она фасцинира: показује нам једну природу која је бајна. Турнер није престајао тражити комбинације чија би се моћ састојала у томе што би изразила светле феномене који би у исто време били и најмистериознији. Све би се ове речи могле примекити и на Леона Коена, као што и пантеизам Турнеров, о коме нарочито говори Пол Баил, садржи многе додирне тачке с религијом уметности Леона Коена. Најзад, још једна кобна сличност. И Турнер беше несрећан човек: и он је годинама душевно боловао. Био је душевно болестан као и Ван Гог, холандски мајстор, на кога је Делакроа вршио велики утицај. Ван Гог, страсни мајстор цвећа, нарочито сунцокрета, имао је брата Теа. Тео је волео свога болесног брата једном неизмерном љубављу, оном којом је несрећни Давид грлио свога несрећног брата Леона. Па, ипак, поред свих могућих сличности, Коеново сликарство је специфично његово. Колорит његовог Раја на чудесан начин мири иреалиост с источњачком чулношћу. Рај Коенов је и чулан. Леон Коен је син расе која је у Песми над песмама невероватном песничком силом славила плотску љубав. Недокучиво је велика уметничка творевина Коенов Рај: чулно блаженство, али у исто време и једна, ако бисмо тако могли рећи, чиста вечност. Растиње бујно. И дубоко, дубоМо до плавила, и сочно зеленило. Има тај Рај сигурно доста од цветне арабијске шуме у Јемену. Бледог и заљубљеног роба из Јемена и из племена „оних Азра што за веру живот губе а умиру када љубе," певао је Јеврејин Хајне. Стихове Хајнеове ставио је у ноте Јеврејин Рубинштајн, а Јеврејин Коен расу по платну једну вегетацију која је готово истоветна са богатством сока и боје јеменске шуме: нади. Арабљанска легенда прича како се цвеће отварало некада само при мађијској песми заљубљеце девојке Мађелис. А кад се цвеће сасвим отворило и пустило свој опојни мирис, који чи-

ни да се блажено заборави све оно што нас на земљи мучи, заспали су сном смрти девојка и њен драган, по чијем се имену и арабијско цвеће и арабијска шума зову. Уосталом, прастаро предање уверава, да се праотац Аврам женио два пут: једна му жена беше јеврејског рода, а друга Арабљанка. Коенов Рај! Зрело зеленило, бајно цвеће, и љубав, љубав Мађелисе и Кадија, грешна и неодољива и преко смрти; али, поред те љубави и љубавног блаженства, ту је и један мир, чисто блаженство. И перспектива која вас води право на бескрајно и бестелесно небо. То је тајна Коеновог генија. Као што човек, бацивп^и с брега поглед на морску пучину, неодољиво зажели да заплива безданим и безмерним водама, тако би гледалац Коеновог Раја да што пре уђе у тај рај. Обузима гледаоца једна жудња. Уметност је тек онда права када се кроз њу земља преобрази у небо које и нама, смртнима, дозвољава приступ. Спопада човека жеља да скине обућу и да, босоног, корача рајем који је подједнако и земаљски леп и небески свет. Стапају се небо и земља у сликарству Коеновом, а када су се сасвим стопили Коену се помрачио ум. Човеку је забрањено да измири земљу и небо, и страховито је свирепа трагедија људска да је Коен, који је свету поклонио највиши смиоао лепоте, један рај, завршио живот у бесмидлу. Леон Коен беше патник у животу, али је Леон Коен знао истину, да нам је и од хлеба насушнога насушнија потреба — Лепота. Беше патник. Сећам се кад сам га на годину—две пред рат видео у Минхену. Немачка је тада уливала туп сплин. Оружани мир у целој земљи. На све стране спремање за рат и колосална грађења свега онога што близина рата изискује. Лудило величине берлинског комедиантског цезара и јункерског реда заразило је чак и полугладни мали свет немачки. У култу својих великана Немац се тада учио да мрзи друге људе и друге народе. Коен беше у очајној ситуацији. Злопатио се. Затекао сам га у једном сиротињском и нелагодном атељеу. Блед, измучен, он је ту, у том атељеу, налазио утехе. Био је у души потиштен. Више од материјалне мизерије трпео је једну мору: она је, као тешка магла на болесне груди, падала на његову болесну осетљивост. Раздражено је викао на оне који не разумеју праву уметност. Кад се примирио, осмехнуо се јадовито и стидљиво. Детињски стидљиво. Причао је о Београду, својим знанцима, своме детињству, о Јалији, о Дунаву, и повераваше ми, да ће кроз кОји месец поћи у Верса.п. Беше ми га необично жао, али се и осетих врло мали пред тим занетником Моме је уметност све. Преча и од хлеба. И неизговарана, али остваривана молитва Леона Коена беше: лепоту нашу насушну дажд нам днес. Од профанога живота он није имао ништа. Беше патник. Ако бисмо веровали у свет над нама, онда би најмилостивија милост једнога милостивог Бога наредила да се душа патника живот»ог и свештеника Лепоте Леона Коена настани у рају тога истог Леона Коена, чији ће дух и вечерас даровати наше душе једном вечношћу, једном вечном лепотом. Агз 1оп^а, уИа ђгеујз.