Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 87

лог г. Претседника, па се развила подужа дискусија у којој су узели учешћа: Већиик г. Милан Нешић, који је као- члан комисије детаљно образложио потребу смањења садашњег атара Општине града Београда. Анализирајући разлоге због којих је извршено проширење атара, г. Нешић је учинио констатацију да се наде и намере које су биле везане са проширењем атара нису оствариле. Проширење атара извршено је да би се избегла и |онемогућила изградња неестетских и рђавих -урбанистичких насеља. Међутим изгледа да је баш проширени агар нотстакао изградњу таквих насеља, јер су многи и многи појединци на брзу руку подигли бедне кућерке баш у том проширеном атару у нади да ће бити толерирани. Свакако би било потребнс! и оправдано да се стане на пут изградњи нових Јатаган Мала, а то се могло учинити, много лакше, краће и ефикасније путем амандмана уредбе или Правилника, и без проширавања атара. Уредбом или правилником могли су се просто грађевински прописи који важе за Београд проширити за његову околину, прилагођени потребама живота. Присаједињењем сеоских Општина настале су и друге тешкоће, нарочито правне и економске природе. Становници тих присаједињених села, махом сиромашни одавно су добили на уживање општинске утрине по одобрењу сеоске општинске власти, и уживање тих утрина постало је саставни део њиховог живота. Оно прелази са колена на колено. Са уласкомј у (атар Београда стање се мења из основа. Из искуства које се има са грађевинском власти у Београду, излази јасно да Општина није била у стању да примењује и извршује грађевинске проггисе. И полицијске власти биле су често у томе немоћне. Тако су у самом Београду постала нежељена насеља. Према томе, зар се може мислити да би грађевинска власт у проширеном атару била у стању да на ефикаснији начин оживотвори грађевинске прописе, када то није била у стању да учи-; ни у самом Београду? Свакако да би грађевинска власт била ту још немоћнија. Разлози за смањење атара су претежно урбанистичке природе. Има их и административно правне, саобраћајне, финансијске и социјално санитетске. Да би Београд могао да се лепо урбанистички изгради, потребно је смањити садашњи атар. Пореска моћ грађана опада идући ка периферији, а најјача је у центру града. На супрот томе потреба за изградњом Београда расте идући ка периферији, расте баш у оном правцу у коме опада финансијска моћ грађана. Искуство и статистика казују да разумна граница изграђивања Београда не би требала да буде далеко од центра града. За овим је г. Нешић упоредио атар Београда са атарима других градова и у том у-

поређењу показао да готово сви лепо уређени градови имају далеко мањи реон од Београда, а да су несравњено боље насељени од њега. Тако ГТариз има 3,000.000 становника на атару који је мањи од атара Београда од 1929 године. Насељеност Париза по једном хектару износи 360 становника, а насељеност Београда по хектару износи б 1/2 становника. Насељеност у осталим градовима прелази 100 становника, а ако је испод 100 онда није далеко испод 100. становника. Ово упоређење довољно је да покаже колико је било непотребно проширење атара. Већник г. Ксенофон Шаховић истиче да је оправдано и потребно сужити атар Београдске општине и да прошли одбор није био питан за мишљење приликом проширења атара. У саставу Београдске општине треба неминовно да остану 'Земун и Бежанија. У предлогу који је поднела комисија за проучавање питања смањења атара треба учинити извесне корекције. Питање о коме је реч није ни мало просто. Оно задире у многе домене јавнога живота. Нада се да ће надлежно министарство, узимајући у обзир мишљење Градскога већа и друге предлоге који су дошли, донети одлуку која ће бити у интересу престонице једне велике земље. Већник г. Лазар Драгићевић изјавио је жељу села Бежаније, чији је он претставник, да се одвоји од Београда. Велика депутација из тога села била је код г. Министра унутрашњих послова и образложила своју жељу за [одвајањем. Већник г. Жива Лудошан умолио је да село Борча у целини уђе у атар 1 Београда или пак да се у целини одвоји. По предлогу који је учињен Градском већу, један део атара бив. Општине Борче треба да припадне Београдској општини а други да остане изван атара Београда. Износи да је та подела незгодна, јер земља која се на овај начин дели није ни општинска ни државна, него приватна својина. Већник г. Јован Гавриловић истиче да је спајање сеоских општина са Београдом диктирао свакако неки већи државни разлог и државна потреба. Ако је та државна потреба престала, он неби имао ништа против да се припојене општине одвоје. Сматра да Градско веће не би требало да повлачи границе у колико се тиче Земуна, Бежаније, Овче и Борче, већ треба оставити да о томе донесе одлуку државна власт, како то државни интереси буду захтевали. Скреће пажњу , да приликом овог разграничења треба се постарати да интереси Београдске општине буду у пуној мери заштићени, јер је Општина београдска инвестирала свој новац у подизању и оправци зграда у'|појединим присаједињеним општинама. Већник г. Коста Крезић у име своје и својих другова из присаједињених сеоских оп-