Општинске новине
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 151
стојања незапосленога света, и имамо задатак да утврдимо где све и у којој мери њега има.) Али аграрна реформа није решила и питање личног обезбеђења овога многобројнога света; разарајући основицу за његово упослење, она овај свет није учинила сопственицима одговарајућих парцела које би обезбедиле њихову егзистенцију. Пре три године банска управа у Новом Саду је установила да је у 288 сеоских општина на њеној територији, у месецу мају кад је попис био извршен, било 58.363 неупослених пољопривредних радника — људи без иједнога парчета земље. Попис није био обухватио још 114 општина исте бановине. Рачуна се да у самој Војводини има округло 100.000 пољо привредних радника без земље. Пописани радници радили су у току целе године просечно 2 и по месеца. Са обзиром на разноврсност радова у пољопривреди, пољопривредни рад се не би морао сматрати као сезонски. Но претпоставимо да.он, ипак, кроз 4 месеца у тодини мирује. Ако ову сезонску неупосленост одбијемо, остаје још увек 5 и по месеци сезонског времена које је овај свет провео у беспослици. И онај вишак становништва који село наше није у стању да упосли; и сви они ситни сеоски сопственици са земљишним поседом испод 5 Ха, а нарочито они са парчићима испод 1 Ха, који као најамни радници нису обухваћени ниједном статистиком, сви они чине огроман резервоар из кога се сручује најамна радна снага у наше свеколике веће или мање привредне центре, а на прво место у Бео1рад као престоницу. Колики је број те масе не може се тачно утврдити, јер не можемо утврдити до које мере иде издржљивост тога света у гладовању на огњишту, са обзиром на његову конзервативност да се не креће олако из круга свога села. Ми можемо да утврдимо само да је резервоар огроман; и да постоје сви материјални предуслови да се он у највећој мери прелије и да у свима добима године плави и пренлави свеколике наше радне пијаце по индустријским и другим привредним центрима градске привреде Школовани подмладак У нормалним приликама подмладак не преставља за друштво никакав терет. Напротив, он је благодет јер сам по себи може да буде извор највећих културних и матер.ијалних вредности. Данас се, међутим, подмладак осећа, готово на целој линији, као неки терет који свако избегава. У занатима му затварају врата јер су занати претрпани и многобројним мајсторима који ни сами са собом не знају шта би отпочели, и многобројним изученим радницима који у маси шетају
незапослени. Закон о радњама је донео један специјални параграф који предвиђа овлашћења за Министра трговине и индустрије о регулисању броја шегрта у односу према броју радника у појединим занатима. Иста је тенденција и у школама: сузбијати, у што већој мери, придолазак подмлатка. Занатски радници и занатлије обезбеђују се од прилива, интелекгуални радници исто тако. Подмладак је, међутим, ту и он мора бити изведен на пут.
Статнстистички годишњаци покавују да је у нашим школама било ученика:
1930 год.
1931 год.
Гимпазије и реапке
73.092
77.631
Грађанске шкоде
19.985
21.308
Жепеке стручне занат. школе
11.102
11.312
Трговачке академије
5.050
?
Средње техничке школе
1 .704
2.242
Универзитети
13.544
14.698
У средњим! ,и вишим разредима и стручним и грађанским школама има око 60.000 лица. До виших ,'разреда се број ученика знатно прореди, за то што је многима школовање због материјалних или других тешкоћа онемогућено, па се труде да већ из средњих школа уђу У упослење у привреди. Сигурно је да сваке године око 20.000 младих људи што са средњих и стручних, што са виших школа рефлектирају да нађу упослење у привреди. И овај број треба додати уз оне који врше сталан и све већи притисак на градске пшаце рада. Емиграција и имиграција Пре рата је емиграција нашега света у европске, а нарочито у прекоокеанске земље престављала сталну одушку за вишак нашега становништва, а пре свегд за наше данашње такозване пасивне крајеве. Данас је емиграција, под притиском незапослености у свима европским као и прекоокеанским земљама, готово престала уопште да буде вентил за вишак нашег становништва. Нашег света је одлазило преко мора и враћало се: