Општинске новине

Стр. 152

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Г одине 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933 А у европске земље одлазило је и враћало се:

Године

одлазило

враћало

1927

6.560

1928

12.538

3 929

19.425

1930

25.409

5922

1931

10.560

7.607

1932

6.642

8.209

1933

7.508

3.895

Исељавање преко мора је пало од 21.976 у 1927 на 2.454 у 1932 и 2221 у 1933, а у европске земље од 25.409 и 1930 године на 6.642 у 1932 и 7.508 у 1933. У 1932 години преко мора се иселило 2454, у 1933 2221, а вратило се 1932 6.031 а 1933 3385. У европске земље је 1932 године отишло на упослење 6.642 а вратило се 8.209. Укупно је:

Године одлазило враћало се 1930 38,969 13.599 1931 15.368 15.696 1932 9 096 14.240 1933 9.729 7.280

Ове бројке показују једну тенденцију. Морамо да рачунамо с тим да свима нашим људима морамо да обезбедимо упослење на рођеној груди. Одлазак у иноземство престаје, а напротив свет наш, који је већ био тамо у све већој мери враћа се у домовину. Барем једна трећина од свију повратника спадају на најамне раднике. Повраћај света из иноземства у све већој мери утиче на наше и иначе преоптерећене радне пијаце и појачава незапосленост нашега раднога света који живи од надница.Растерећење радне пијаце Растерећење наше радне пијаце дошло би у великој мери оним часом чим би се нашло одговарајуће обезбеђење за оне многобројне поткопане егзистенције, које у стотинама хиљада висе о концу по растуреним нашим селима и које су, по нужди, упућене на стално лутање између села и града. Култивирати и интензивирати нашу пољопривредну радиност

значи посредним путем, растеретити радне пијаце по нашим привредним центрима. Довршити решење аграрнога питања давањем нужних парцела оним многобројним сеоским породицама које су остале без игде ичега — значи смањити број надничара и луталица по нашим градовима. А у градским центрима растерећења преоптерећених радних пијаца нема без нормирања раднога дана за разне привредне гране у оним границама које би омогућиле упослење свега расположивога света. У свима овим правцима би нужно било да се дела што пре и што више. Јер ништа теже и горе не деморалише као дуготрајна незапосленост; а у питању су хиљаде и хиљаде људи и жена које су за издржавање свога голог животу упућени^на најмањи рад. Регистровање незапослених на нашим Јавним берзама рада Ми нисмо потпуно без органа чији би циљ био старање за незапослене раднике и намештенике. Наше Јавне берзе рада, по нужди, постале су органи за помагање незапослених — маколико да оне по имену своме, као Берзе рада, треба да врше њихова упослења. Али кад се упослење не може да нађе, не остаје друго него старање за издржавање тога света, колико-толико, док се упослење не нађе. И као органи за упослење радника, као берзе, и као органи за помагање незапослених, Јавне берзе рада нису довољне. И у једном, и у другом случају оне престављају тек ембрионе будућих организација за рад у једном и у другом правцу који оне сада, колико према снази својој могу, врше. Морамо нарочито истаћи да Берзе рада нису у стању да обухвате ни приближно све незапослене раднике и намештенике. А још мање су у стању да им пруже какву ма и приближно задовољавајућу помоћ за време њихове незапослености. Са срествима којима располажу, Берзе рада нису у стању да успоставе своје органе чак ни у свима значајнијим привредним центрима државе. Оне имају своје органе тек на важнијим привредним раскрсницама, и могу да обухвате само оно радништво и намештеништво које се ту затече, док су сви други радници и намештеници, који се нађу изван тих раскрсница, изван домашаја јавних берза рада. Они нити су забележени као незапослени, нити од њих бивају потпомогнути новчаним потпорама. Отуда разлика између броја стварно неупослених наших радника и намештеника и онога броја које као неуопслене у својој евиденцији воде наше јавне берзе рада. А тек колико је некритично када се на извесним врло значајним местима, која у публикацијама својим показују барометар привредног

одлазило

враћало се

11.473

1.918

19.575

5.244

17.643

5.691

18.230

5.554

21.976

5.753

21.789

5.827

18.189

5.992

13.560

7.607

4.808

8.089

2.454

6.031

2.221

3.385