Општинске новине

Арх.-урбаниста Драгомир М. Поповић

ВеоградсБснс Жел-езнички ^жвор

Фебруара месеца 1933 г. Београдска општина је примила акт Министарства саобраћаја у коме се извештава да је г. Министар донео решење о генералном пројекту железничког чвора у Београду и да захтева да се Регулациони план Београда саобрази решењу овог чвора. Дакле, екс катедра је донето једно решење о железничком чвору Београда, по коме треба да се равња и прилагођује регулациони план. Питање тог чвора је врло занимљиво читава једна прича, г. инж. Здравко Васковић нам је дао цео његов историјат у часопису Београда „Београдским општ. новинама" и у „Техничком листу" у 1934 г. О чвору се сем тога и доста писало, давали одговори и одговори на одговоре. Стручњаци су излагали своја мишљења, препирали се док се, најзад, чвор није почео да спроводи у дело. Радови једног његовог дела већ су дати предузимачу, а Београдска општина прилагођује полако регулациони план по њему, Али како чвор још није свршен чин сасвим, јер још није ни једну трећину урађен, сматрамо да још није доцкан, указати на извесне чињенице које су вероватно промакле инжењерима и одлучујућим факторима, који мисле да су га решили на опшге задовољство Београда и његовог железничког саобраћаја. Питање железничког чвора'у Београду несумњиво је првенствено државно питање, пошто је Београд најважнија раскрсница путева у земљи. Али је питање железничког чвора у Београду и београдско питање, јер од његовог правилног решења зависи- и развој престонице. И због тога је неразумљиво да у његовом решавању, овог пута, није узела учешћа и заступница београдских интереса: Београдска општина. Или је могуће, Министарство саобраћаја закључило да су ти интереси другостепени и да ће их и оно само моћи заступати, пошто, Боже мој, сви познајемо довољно Београд да знамо шта му треба! Железничка пруга у граду и око њега задире страшно уњегов организам: не само што регулише његов саобраћај и што утиче на економски развитак града, већ што пруга задире као нож у ањегово месо, тако да се крвоток (саобраћај) између два раздвојена дела тешко и скупо васпоставља. Ако се овоме до-

дају писка, лупњава и дим, које прате сваку железничку пругу (са парном вучом), разумеће се зашто се приликом пројектовања регулационих планова за насеља обраћа нарочита пажња на решење железничке мреже у њему. Трговинска, привредна, стратегиска и друга питања, налажу сем тога да се пре пројектовања железничког чвора за какав град, та питања до танчина испитају, да се подробно образложе, да се створи од њихових разматрања и разлагања читав један велики досије, на основу кога се има приступити решавању проблема са чисто техничке стране. Прво решење Београдског железничког чвора 1922/23 г. схваћено је исправно са те стране. Чвор је решаван у заједници са Општином, односно чвор је решен као саставни део Генералног плана. Имао је своју целину и логику и у погледу на саобраћај и у погледу на развој града. Решаван је исто тако упоредо са питањем пристаништа, што је исто тако од капиталне важности по Београд за његов привредни развитак. Министар грађевина дао је начелну сагласност за чвор, ,,с тим да се дефинитивно одобрење изврши онда", када га усвоји Министарство саобраћаја. Класична бирократска фраза. Од тога се пројекта одустало, „сагласност" Министарства саобраћаја никад није стигла!,, а и Жеоград није изграђен по Генералном плану. Је ли решење чвора било добро или није, сад не вреди говорити, ствар је пропала. једино успомена на њега нацртана детаљно на плановима и пропратно образложење, откуцано на писаћој машини, говоре да се исправно радило, да је била дата цеп лина и једно прихватљиво решење у принципу, сем Ранжирне станице. Тешко је одредити ко је крив што је прво решење о чвору пропало. Неки криве неактивност Министарства саобраћаја, неки опет Београдску општину, што се није држала Генералног плана. Чак и кад би се утврдила кривица тешко да би ко одговарао, јер ствар припада већ историји и није ,,за потезање", а сем тога има и других решења. Ми ћемо рећи да је стицај околности, за које нико не одговара, ствар изменио. Пролазе осам година и питање чвора се не свршава, односно ништа се не гради. Ме-