Општинске новине

Стр. 166

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

за 750.000 за што треба најмање сто година да се постигне и то брзим развитком. Одвојено је питање расподеле слободних површина. Ту је однос веома неповољан за унутарњи, грађевински реон, који има само око 80 ха паркиране површине, док периферија стоји много боље. Хигијена рачуна на сваког становника 2 м 2 парка и 2 м 2 слободног дворишта, тако да би за 750.000 становника требало 200 ха. Значи да озидана површина може бити много већа него што је данас. У ове слободне површине нису урачунате површине улица, на које се рачуна око 20% Целокупне површине. Према томе, и случајно, и смишљено и стицајем околности Београд је добио површину, која потпуно задовољава ње108 хигијецски развитак за дужи низ Година само ако се ■рационално нзведе њеГово изграђивање. Ситуација 1929 године била је од прилике ова: 8.б0О ха површине, 1600 на улице, 4.000 слободна простора и 3.000 за градилишта. Односи су доцнијим проширењем атара само побољшани у прилог слободног простора. Ова чињеница има дадаослужи као основица за сва друга расматрања у вези са хигијенским уређењем наше престонице. При том није у питању нарочито економисање са земљиштем него његово рационално искоришћа-

вање. С тим у вези стоји положај Београда. С обе стране Саве а затим десном обалом Дунава пре и после угића Саве, проширени Београд са одређеном површином има најбоље услове за своје хигијенско уређење. Таласасто земљиште може само томе уређењу корисно да послужи. Вештина је само уочити најважније моменте и предвидети потребе, а за савремену технику нема проблема, који се не би могли решити. Нзу треба ставити у службу хигијене, што значи у службу правилног развитка самог Београда. За хигијенско уређење наше престонице постоје повољни услови. Треба само тачно одредити све оне елементе, који долазе у обзир за то уређење: распоред и намену појединих делова, техничко изграђивање, снабдевање водом и канализацију и разна друга постројења. Све су то питања која морају наћи своје правилно решење, а она га и могу наћи само ако се објективно и зналачки узму у решавање. Треба нарочито подвући да се комунална политика и јавна хгпијена не моГу водити бгз одличног познавања и проучававања постављених проблема. И овде, као и у сваком јавном раду, научне истине треба да буду полазна тачка и за пракгичну примену... —