Општинске новине

Др. Србислав Љ>, Ђонић, лећар за епидемиолошћу службу гр. Београда

Однос између заразних болести и станова

Данашње хигијенске прилике и хигијенске прилике пре рата у Београду, разликују се много. Београд је у том правцу гигантски коракнуо напред. После рата, у свим европским земљама, па и 'код нас, гледа се више на, хигијенске прилике, контрола хигијенска врши се свестраније и успешније, према искуствима добивенигл за време рата и ирогресу науке. Једино се ту заостало у питању малих станова..,. Мада се баш кроз часопис Београда указивало више пута на очајно стање београдских станова радничких редова, мада су вршене анкете које су давале збуњујуће резултате, у већини случајева остало је по старом. Београдска општина, немајући извршне власти, није могла у свима случајевима стати на пут, нити до скора забранити становање у извесним 1 становима, иако су они више него нехигијенски. Последња станбена анкета, коју је организовао Одељак за штампу и културну пропагаанду Г. п., г. Београда под руководством шефа г. Видаковића потврдила је још једном ранија открића и дала приближне резултате као и прошлих анкета. Како сам и сам сарађивао у овој анкети (у име Отсека јавне хигијене), а вршим епидемиску службу то сам обраћао од увек пажњу у својим теренским испитивањима на однос процентуални између оболења од заразних болести у малим и нехигијенским становима и хигијенским становима. Огроман број очајно нехигијенских станова наведен је у извештајима станбених анкета, па и ове последње. Зато се на томе не мислимо задржавати. Овде ћемо сада изнети како се крећу заразне болести које се преносе ваздухом и блиским додиром. У Београду 1932 оболело је у малим становима од разних заразних болести 855 лица, а умрло 107, (у 1933 умрло је 112 лиЦа, од заразних болести). Врло су речита доња табеларна открића којајнам говоре о односу оболења од зараз-

них болести у београдским малим* и великим становима у 1932 год.: Оболења и смртност од заразних болести у мали .1 становима

Број оболења

Величина стана у гп 3

Свега

од 30 т 3 до 100 т 3

од 100 т 3 до 200 т 3

преко 200 т 3

оздравило

о РЗ Оч

л © Ри Ч т 3 О

о ГГ

9 § т о

О (=5 Р. а

оздравило о ч р

855

598

748

107

Сам однос између малих станова и оболења од заразних болести изразито подвлачи несразмерно велики број оболења у београдским становима испод 100 м 3 запремине. То су већином станови са собом и кујном, или само собом, а ретко који стан премаша 40 м 3 . Наука о хигијени давно је утврдила, да јз за једног човека потребно минимум 20 м 3 ваздуха. Међутим у овим београдским становима где су заразне болести царовале, станује врло често више од 5 особа, док је у њима просечна насељеност 4.5 особа; одноено не

ваздуха на једног њиховог

дође ни 10 м° становника. духа. Међутим, у овим београдским становима београдског радног света процентуално четири пута је већа смртност од заразних болести него у великим и средњим становима. У току 1933 год. била је ова сразмера:

Врој обољења

Величина стана у ш 3

Свега

од 30 т 3 до 100 т 3

од 100 т 3 до 200 т 3

преко 200 т 3

О Ч рј Р4 . И Оч со О

О ч Рн т

* 2 О

о ГЈ Рг~» м м о

о РЗ п

св О о

912

628

129

800

112

*) Малим отаном се сиатра онај стаи којн има око 60 т 2 , те би кубатура била таквога стана око 120—180 ш 3 за три члана нородице. Код нас у Београду, међутим, мали стан нема више од 50 т 3 занремнне.

Са сигурношћу се може тврдити да поред многих других узрока који потпомажу пренос заразних болести, игра скоро пресудну улогу и величина стана. Радовима Вгошп5едиагс1-а и с1'А50п\уа1-а, као и Зоко1о\у-а утврђено је, да, поред продуката оксидације, па-