Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВМНЕ

Стр. 169

заразних болести кроз мале а пренасељене станове, и неке су од њих решиле проблем малих станова, добивши врло добре резултате: Лондон, Париз, Берлин, Беч и Праг имају масу комуналних малих и хигијенских станова за своје раднике и ситне чиновнике, а заразне болести тамо су сведене на најмањи број. У таквим хигијенским насељима, приступачних цена, са осветљењем, водом и канализацијом, сваки стан има свој туш, а број чланова у томе стану просечно износи три

Оваква насеља су подигнута у многим градовима хипотекарним зајмовима, са отплатом на 50 и више година. Кад би се овако дизало, према броју ново поднгнутих хигијенских станова рушиле би се старе грађевине, о којима би једна стална комисија састављена од стручњака имала да води рачуна, а та комисија би се бринула о условима хигијенским као и о грађевинским прописима (хоризонталној изолацији, одвођењу метеорске воде са крова по прописима грађевинским и др, јер неиспуњава-

Београдски нехигијенски станови ч пз службене анкете)

особе т. ј. свакако има довољно ваздуха, одн. према броју чланова породице добија се стан. Цене тих малих комуналних станова у сразмери су са приходима најсиромашнијег градског живља, онога које је иначе код нас услед прескупих станова приморано да живи по чатрљама, мрачним и влажним, или великим зградама касарнскога типа, још нехигијенскијим као што је данас већина „кирајџиских" зграда у Београду.*) Требало би и код нас, првенствзно у Београду, помоћи томе сиромашном свету, зидајући му што већи број малих хигијенских станова, видних здравих, са тушом уместо купатила, величине 50—60м 2 , највишз 10 станова у једној згради са већим парком с лица, великом баштом иза зграде за децу и пространим двориштем, у коме би могло преко лета радити на ваздуху, јер су многе жене наших радника принуђене да радом код куће, као прањем, глачањем, шивењем туђега рубља и другог, допуне бедну зараду својих мужева. Такве станове треба градити на ближој периферији, давши превозна средства минималних цена.

*) Види о томе напис г. Слободана Видаковића „Резултати служб. анкете станова" — „Б. о. н.", бр. 7—8 за 1934.

ње ових услова даје нехигијенске односно влаж не станове). Комисија би издавала дозволе за издавање станова стављала забране на становање у нездравим становима, док се не доведу у ред или давала наређења за рушење истих итд. Могло би се помоћи и подизање малих хигијенских станова у крајевика блиским центру на тај начин, што би се приватним власницима зграда смањиле државне и општинске дажбине, под условом, да у ново подигнутим зградама, по датом плану, изграде 2/3 малих станова, са корисном површином између 50—-60 м: 2 и са тушем у сваком стану, и ценом коју би комунална комисија одредила тако да годишњи приход не би био већи од 1/30 вредности згр!аде. Треба учинити што пре, да наше сиромашно престоничко становништво добије мале хигијенске станове скромних цена и да се већ једном станбена ругла Београда сруше, и то како перифериске мале, тако и страћаре по самоме центру, којима није место ни у најзабитијем селу наш^е земље, а камоли у престоници, великом и Пијељонском Београду .