Општинске новине

Дригон Михаидовић

Од српс^ог до југосл-овенс&ог Београда

Замислити Француску без Париза и Енглеску без Лондона далеко је теже, него Паоиз без Француске и Лондон без Енглеске. Средност и значај глевких градова у појединим земљама често достиже осамдесет продукције одговарајуће државе. Србију, а после Светског рата Југославију, схват; тл без Београда готово је немогућа ствар. још од првог устанка, члм је Београдска тврђава била јуришем ссвојена од страме Карађорђевих устаника, овај град, који се у

Музеј савремене уметности Њ. Кр. В. Кнеза-Наме сника Павла гнездио у загрљају Саве и Дунава, постаје утока и извор свих политичких и културних борби и база нашег сслободилачког покрета у националном и економском смислу, док је Крагујевац и даље важио као војничхи центар за акцију на терену. Градови су од вајкада постајали и бујали зато што је човек по своме инстинкту „друштвсна животиња", како кажу природњаци, па отуда достизали размере, које чзсто премашају и сваку машту. И поред савршених саобраћајних срестава, која су уштедила време и савладале простор, градови ипак све више ничу на земљиној површини, често врло ограниченој и са неповољним хигијенским условима, који су потребни за правилно физиолошко и духовно развиће људи. Урбани-

стичко схватање и примена те науке дошла је у последњи час и дала полета и нове правце за развијање многим градовима како би на малом простору, у недовољном ваздуху, добили станови који ће имати све што хигијсна и услови за добар живот захтевају. Градови врше безброј благотворних мисија у човечанству, а нарочито код појединих народа. Они привлаче све стваралачкз снаге једнога народа необичном снагом, упијају све енергије духовне, па тако спојене у једну моћну целину, употребљавају је у ^рлужбу целог народа на један целисходдч, културан начкн, који је једино могућ у овом врсмену. Нажалост, густа насеља врло често су прздиспонирана да лако усвоје негативне особине извесних народа који или имају незнатну културу, или су овом јако засићени, па се враћају несвесно у примитивизам, који се не може правдати никаквим начином после богсте прошлссти човечанства и стеченог искуства. Расадници материјалне и духовне културе, градови су одувек били најбоље мерило докле је допрла једна нација, односно извесно друштво, без обзира на народност, у своМе уздизању од почетних напора да се ослободи анималног живота и престане са скптачким крволочним нагоном. Градови су тгкорећи корпус деликти историје, уп.раво, веродостојни сведоци прохујалих векова о томе какву су мисију извршили и плодове дали у појединим деловима сзета. Одупирући се најбоље времену, градови су поставили међу између ратова и глади, варварства и цветања науке. Они су жива позест прошлости човечанства препуна необоривим доказима и документима из којих се најбоље види вијугав, и мучан пут док се стигло довде. Гра,до]ви су били, и данас имају то својство, матице милиона људи, који у њих оетављају све своје најбоље оообине и тако стварају једноставно снагу, коју може да парира само слична сила, постала на истоветан начин. Светски рат је револуционисао духове широких народних маса у свима државама света, па чак и у оним, које нису ратовале. Као последица тога служи нагли покрет за ре-