Општинске новине

<Стр- 186

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

и због тога морамо признати, да је делатност и значај овога одељка тазсва да заслужује сву нашу пажњу Констатујем, ипак, да овоме одељку та пажњг. није довољно указана. Не кривим зато никога, али ћу у појединачној дискусији предложити шта свђ треба учинити па да би овај одељак могао да се снажно и у пуној мери развије. На пољу културне акције Београда имамо и друге установе. Међу њима имам задовољство да нарочито истакнем наше младе установе Библиотеку п музеј. Има те!к пет година како су основане и како служе грађанству. Како су отворене свечано 11 јануара 1931 год. нема ни толико времена. Мислим да треба указати овом приликом да иницијатива општине, ко ЈУ ј е она предузела на културном пољу, може најбоље да нађе изражаја баш у потпори коју ја очекујем да ће указати унапређујући нашу библиотеку и музеј. Ја сам свесан, господо, све тежине стан>а и немогућности да се у свему задовоље све потребе ових наших младих и корисних установа. Али ми је стало до тога да те симпатије које имам према њима поделим са вама, уверен да ћемо тиме допринети ономе благотворном упливу који и библиотека и музеј имају у нашем престоном граду. У свом даљем говору инж. г. Нешић са задовољством истиче вел-ики културни значај Библиотеке и музеја, тих двеју установа које су дошле у положај да буду потпуно брисане у буџету, јер је ове године било за н>их предвиђено у буџету укупно 10.000 динара. Благодарећи увиђавности буџетске комисије, та је свота повећана на укупно 100.000 динаоа. За велико је жаљење што општина на пољу свог техиичког рада не може да утроши ни неК )олико милиона динара. Али то се мора примити као последица данашњих прилика. Као жеље за будућност, г. Нешић је на првом месту истакао потребу изградње пристаништа. Мада постоји начелна одлука владе, да се пристаниште изгради на тој бази што ће Београдска општина, Министарство грађевина и Министарство саобраћаја са подједааким уделима допринети изградњи овог посла, оно није изграђено а материјал, у вредности од 20 милиона динара и даље рђа неуграђен. Последњих дана врло живо третира се и питање сајмишта и у најкраћем времену биће изнето пред Градско веће ради одређивања места за сајмиште, За подизање сајмишта има изгледа на успех јер је и Претседник Краљевске Владе г. Б. Јевтић обећао да ће са своје стране учинити што највише може, да се из суме за јавне радове додели потребна сума за извођење ове замисли. Пошто у уредби о извођењу јавних радова нема радова за унапређење земаљске привреде, потребно је донети одлуку да се замоли Влада да се чл;. 2 Уредбе допуни, тако да се омогуће нови радови. : || Ј Уступашем Електричне централе Швајцарском друштву „Снага и Светлост" отсечена је најјача грана на којој је раније општина ааснивала своје буџетирање и приходи од ње не износе више од 7 милиона динара. За моменат. се то не може изменити, али се временом може нешто урадити, благодарећи настојавањима госп.

претседника, који је настао да се прилике измене. у хорист општинских финансија. Г. Нешић је на крају изложио врло стручно сигуацију водовода и његове потребе у будућности. Данашња производња износи 30.000 кубних мета.ра воде дневно са Макишких инсталација а 12.000 метара кубних на савским инсталацијама — укупно 50.000 метара кубних на дан. Та количина довољна је да данас подмири потребе становништва Београда, која износи око 130 литара по становнику на дан у просечној висини и каткад 180 литара у максимуму по становнику и на дан. Овдј и овако израђен водовод наш на Макишу и код Шест Топола има известан капацитет, чији максимум још није постигнут. Овај се капацитет може да повећа и радови који су предузети на проширењу водовода и изградњи нових бунара, и инсталирашу нових црпки исцрпће до краја овај капацитет и ми ћемо га појачати на 62.000 метара кубних на дан, тако да би та количина воде могла бити довољна, рачунајући са максимумом потрошње 180 литара на дан по становнику за 256.000 становнима. То је управо број који је Београд показао крајем 1934 године. Са проширењима моћи ће се снабдевати већи број становника и тај ће се број попети на 344.000 становника. То ће се према познатом прираштају становништва постићи за седам година, и већ крајем 1942 године можемо бити уверени, да се са нашим инсталацијама водоводним не може да иде ни корама даље. Тимс ће бити постигнут максимум што наше инсталације код Макиша и код Шест Топола могу да даду. И за даљи прирадштај становништва, после 1942 године, мораћемо да мислимо шта ћемо да радимо. Период од седам година није дуг и добро је да помислимо шта нас чека. Кад мине седам година пос?тавиће се нови проблеми, али се неће моћи радити на старим местима, него ће се морати радити на новим. Мораће се градити нове каптаже, постављати нове машине и постављати нове доводне главне цеви. За њих тешко да ће се моћи наћи места у улицама, у којима сада имамо три главна довода и то један од тридесет, други од 45 а трећи од 70 сантиметара. Те цеви заузимају места и питање је да ли би се могли нови доводи постављати. Међутим, тада ће се морати градити резервоари нових каптажа, нови доводи и имати да реши питање снабдевања становништва за нових 25 година, јер инжењери обично раде ове послове за такав период времена. Да се изграде нове инсталације за онај Београд, који ће бројати око 500.000 становника, колико ће бити по нашем рачуну кроз 25 година, мораће данашњи доводи који снабдевају 250.000 становника, бити удвострустручени. Данашњи наш водовод представља са својим инсталацијама вредност до 250 милиона динара и тај би -капитал имао да се повећа са вредношћу нових 150 милиона динара. Поставимо себи два питања. Прво откуда да набавимо воду? То ћете препустити техничарима, који ће сарађивати овде са нама, да ли из Саве или из Дунава, да ли ће из долине Саве или Дунава. Морам да напоменем, да је са изградњом нових мостова, Земунског и ПанчевачкОг, отклоњена велика тешкоћа са довођењем воде, јер су мостови тако удешени. да могу примити неколмко цеви највећег калибра за водовод. Остављајући да то питање буде