Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 187

решено кад дође време, могли бисмо се питати одакле да набавимо новац. Седам година није дуг период, а 150 милиона су велике паре. Ја бих рекао да Општина данас врло тешко може да нађе и зајмове са кратким роком, а водоводи не подносе краткорочне зајмове. Наш водовод, као и сви други, има обрт који није тако велики. Ту се квантум једанпут окрене и никаквим интензифицирањем не може се рационалност повећати. При томе промет није богзна како велики у смислу трговаЈчком. Ту се не може рачунати на велике приходе и водовод може да поднесе само дугорочне инвестиције учишене из дугорочних зајмова. При томе, најбоље би било ако би Општина могла изградити водовод из својих средстава и могло би се помишљагги да ли би се могао основати фонд за обнављан>е и проширење водовода, где би се могле почети већ уносити неке суме. Стање у водоводу како је данас не би могло остати трајно. По новом Закону о градским општинама сва предузећа имају бити стављена на привредно трговачку основу, морају бити комерцијализована. Данас то предузеће наше није на тој основи. Да би се то онемогућило, Управу водовода треба организовати по начелу привредно трговачком и треба убацити у финансијска овлашћења одредбу, да се са доношењем буџета приступи и комерцијализацији привредних општинских предузећа. Г. Јован Гавриловић Г. Гавриловић конетатује да је дискусија о буџету вођена у пуној озбиљности и са добрим познавањем послова и да је до сада дала леп ауторитет Градском већу. Излажући историјат израде буџета, Г. Гавриловић упозорава на то, да је за тај посао бис ангажован начелник Буџетског Одељења Министарст!. а Финансија, према томе тешко је рећи да буџет технички није добро израђен. На замгрке к!оје су чињене прошлој управи, што је послове радила у режији, г. Гавриловић одговара да је то рађено из жеље, да се послови не дају у руке крупних капиталиста, већ да се ситне занатлије запосле директно и на тај начин пружи им се могућност зараде и упослеља. Не верује да ће се буџет моћи остварити у предвиђеном износу и мисли да реалан буџет не би смео да буде већи од 290 милиона динара. Чиновничко питање јесте једпо од најосетљивијих и зато се његовом решењу мора приступати са великом озбиљношћу. Оно се може решити на тај начин, што ће се они који ниеу Београђани, а материјално су обезбеђени, упутити у своја места да се тамо запосле, а сиротињу оставиги овде, где једино може добити запослења. Треба настојати код Г. Минлстра Финансија да држава одужи свој дуг општини, чиме ће се зна-тно олакшати тешКоће у којима се општина налази. Даље г. Гавриловић брани рад прошле буџетске комисије, правда укидање субг.енције разним друштвима, која су често пута рез>лтат свађа и деобе појединих друштава. Што се тиче кујни у којима се дели храна незапосленим радницима, треба обратити пажњу да се оне не злоупотребљавају, већ да они

који су нашли запослење уступају место онима који су стварно незапослени. КаКо је у то ^ку дискусије критикован и рад на подизању травњ&ка и зеленила, г. Гавриловић указује на то, да је новац утрошен за те сврхе отишао директно у руке радника, а да је то и интерес хигијенског подизања престонице. Прошла општинска управа није правила зајмове и радила је из средстава која је имала и зато је разумљиво, каже г. Гавриловић, да је оставила и неисплаћене рачуне у форми летећих дугова. Г. Гавриловић на крају моли, да се не чине никакве алузије на рад прошле управе, као што ни под прошлом управом нису падале замерке на рад управа које су јој претходиле. Г. Доброслав Богдановић И г. Богдановић, као и његови претходници, истакао је потребу пречишћавања односа између Општине и Државе, чиме ће се допринети санирању општинских финансија, што представља централно питање за општину. Друго средство за санирање општинских финансија, јесте конверзија зајмова. Треће средство јесте постављање сталних шефова одељења и отсека, јер има неколико Дирекција које немају директора. Такво стање не може да допринесе ауторитативном вршењу службе и желети је да администрадија добије сталне шефове и врховне старешине појединих установа. Чиновничко питање није само социјално питање и има пуно основа социјалне правде по којој би многобројни општински чиновници могли да се одстране из службе(, а да се они који остану у истини награде и њихов положај регулише. Такав је случај на пр. са пензионерима и са материјално обезбеђеним службеницима, који се могу одстранити из службе а да се не огреши о социјалну правду. Г. Богдановић истиче значај приватне социјално хуманитарне акције и истиче нарочито рад Друштва за сузбијање просјачења, које је добило субвенцију од свега неколик'0 хиљада динара. Друштво је прикупило у току године 600.000.— динара и треба му одати пуну захвалност, а при том скренути пуну пажњу на социјалну мисију и на плодноосну сарадњу општине и приватне иницијативе. Г. Богдановић апелује да се заштити деце посвети велика пажња, да се омогући довршење зграде дечијег прихватилишта, за чије довршење није предвиђена сума у буџету. Уопште треба посветити више пажње свима хумано-социјално културним установама. Говорник жали што је у буџету предвиђено свега 18.000.— динара за соколска друштва и моли да се о тој ствари мало размисли. На крају свога говора моли да се настави са програмом рада прошле општинске управе: изградња београдске периферије. Нзени су захтеви врло скромни. Како су времена врло тешка, делатност Београдске општине мора да буде сва у знатсу пуне социјално здравствене акције и то има да буде њен најглавнији циљ. Г. Крста Гиновић Додирујући персонално питање Г. Гиновић моли да се створи могућност, да се учини уштеда на оним чиновницима који имају било пензије, било каквих других средстава за живот.