Општинске новине

Стр. 188

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Електричра Централа спада у највећа општинска предузећа и она исказује у буџету добитак од 1,500.000.— динара. Г. Гиновић указује на то, да су много пута извесне израде у радионицама електричне централе много скупље него што би коштале у приватним радионицама. Зато предлаже да у израдн разних предмета потребних општини учествују и приватна предузећа и општинским радионицама уступати само оне послове који се у њој могу добити јевтиније него код приватних. Општина има главни део својих прихода од трошарине, која се мора подвргнути ревизији. Нарочито се морају смањити ставови на животне намирнице, а висина прихода неће се променити ако се у самој трошаринској управи заведе боље газдовање. Прирез који општина наплаћује од грађана заведен је у своје време под условом да се трошарина смањи. Међутим, данас општина наплаћује и прирез и трошарину. Морају се подвргнути ревизији све таксе моје се наплаћују од грађана, јер је таксена тарифа донета 1924 године и те таксе данас не могу опстати. Огледало данашњег привредног стања у Београду види се најбоље по његовом центру, у коме су радње великих фирми уступиле место продавцима погачица, бозаџијама и т. д. На крају Г. Гиновић тражи да се у будуће сви послови општински дају јавним надметањем и да се омогући и ситним занатлијама да у овим пословима могу учествовати. Г. Милан Мишковић Као један од најкрупнијих проблема Општине Београдске г. Мишковић је истакао питање Општинског реона. Непрестаним проширавањем београдског реона, Београдска општина је имала стално пред собом да решава проблем београдске периферије, што је изискивало много труда и материјалних средстава. Велики прилив становништва у Београд после ослобођења изазвао је оскудицу у становима и због високе цене у центру, почела су се подизати насеља на периферији Београда и на рачун центра уређивана је периферија. Београд је правио дугове да би уређивао њиве и пољане и због тих дугова резервисане су у садашњем буџету огромне суме на име ануитета. Због тога није било довољно средстава, да се подигне довољно основних школа, тамо да је у Београду у већини школа полудневна настава. Исто тако нису могле да се створе онакве хигијенске прилике какве би требале да буду, да се организује довољан број социјалних и културних установа. Потребно је вратити Београд на шегове старе границе. Други крупан проблем Београдске општине јесте проблем трошарине, јер је садашњи систем растерао велики део трговине, нарочито оне велике, у у друге градове. Велика трговина треба да има свој центар у Београду, који треба да буде дистрибутивни центар. Данашњи важећи систем т. зв. повраћаја трошарине то потпуно онемогућује. Многи умешни београдски гросисти врше свој дистрибутивни посао на тај начин што робу не доводе у Београд, него је смештају у разне магацине у околини Београда и

онда је шаљу у унутрашњост купцима. Други снабдевају своје муштерије директно из фабрика. Због тога Београдска општина губи много, не само на трошарини, него и на прирезима, мерини, калдрмини и т. д. Само колонијалне робе општина губи као извор својих прихода на хиљаде вагона годишње. Велика трговина са робом, која није подесна за диспонирање из даљине, на издисају је. Н. пр. у своје време Београд је био центар за трговину фотографским материјалом, а исти је случај и са стовариштима лекова великих светских фабрика. Сада те фабрике имају своје центре у Загребу и другим градовима где је знатно мања општинска трошарина. Примера ради говорник наводи неколико маркантних ставова општинске трошарине у Београду, Загребу, Новоме Саду и Земуну:

Бео-

За-

За-

град.

греб

греб

Пиринач нељуштенн 100 кгр.

50

2

1

20

Кафа сирова 100 кгр.

50

5

1

20

.. 100 .

200

5

1

100

„ пржена 100 „

300

10

1

250

млевена 100 ,

500

10

1

2&0

Уља за јело 100 „

100

5

2

50

„ техничка 100 „

10

6

1

5 до 10

Квасац 100 „

100

10

2

30

Месне конзерве 100 кгр.

200

40

2

80

Памучне тканине 100 кгр.

100

20

2

50

Тканине од кудеље 100 кгр.

100

20

2

20

Вунене тканине 100 кгр.

100

60

2

100

Ципеле кожне

од 400 до 1500

од 30 до 300

—

од 100 до 800

Фотограф. плоче 100 кгр.

500

50

—

100

Стакло 100 кгр.

од 10 до 500

2 до 40

—

од 10 до 100

Лекови

500

50

20

—

Лим 100 кгр.

50

4 до 8

—

2

Велосипеди 100 кгр.

200

40

—

100

Из горшега прегледа види се, да је вагон ољуштеног пиринча у Београду скупљи због трошарине за 3.000.— динара него у Земуну, за 4.800.— него у Загребу. Сирова кафа скупља је по вагону за 10.000.— динара од Земуна, за 19.500.— динара од Загреба. Лекови су нарочито много оптерећени општинском трошарином, јер има случајева да један лек стаје динара 30.—* а да је оптерећен трошарином 5—б динара, или 20о/о од његове вредности. Због тога Београд као трговински дистрибутивни центар Има у најкраћем времену сасвим да пропадне. Општинска трошарина јесте један од најнеправичнијих и најзастарелијих пореских терета за грађане; нарочито високи ставови погађају сиромашне грађане. Тако је трошарина на воће износила немолико пута више од саме вредности. Организација трошаринске службе је несавршена, персонал није довољно обучен, није на потребној моралној висини и недовољно васпитан у опхођењу према грађанству. Отуда на дневном реду злоупотребе, шверцови, разне афере. Још у почетку наступајуће буџетске године треба извршити ревизију трошаринских ставова, а многе ставове укинути и т. д. Један од болних проблема Београда јесте проблем општинског санитета и хигијенске службе у Бе-