Општинске новине

7*

београдске новине

Стр. 189

ограду. Треба обићи неке санитетске општинске установе и видети у каквом се стању налазе, да би се добила права слика тога стања. Као установе, које се налазе у врло рђавом стању, говорник наводи централну амбуланту, станицу за спасавање, општинску амбуланту за венеричне болести, отсек за јавну хигијену и општинску бак'териолошку лабораторију. Као установе које могу служити Општини на част цитира: Завод за дезинфекцију, Централни Уред за заштиту матера и деце, Гинеколопгку амбуланту, Антитуберкулозни Диспансер и Болницу у Дому стараца и старица. Уопште узевши, поједине санитарне установе су разбацане, нису органски повезане, услед чега је отеж,ан сваки надзор и правилан рад. Господин Претседник је предузео потребне кораке са пуно разумевања и енергије да се ово стање у санитету што пре разчисти. Томе ће допринети и куповина нове зграде у Крунској улици за потребе општинског санитета, где ће се сместити општинска централна амбуланта и стовариште санитетског и апотекарског материјала. Што се тиче чиновничког питања Г. Мипгковић мисли, да треба сасвим одвојити службу у оппгтинској администрацији од социјалног збрињавања и у служби задржати све исправне и служби одане службенике. Г. Милан Стојановић Београд је, кааао је г. Стојановић, и пре рата био заостао у својој комуналној и уопште социјалној делатности. Непријатељ га је разорио, тако да се првих дана после рата није знало одакле да се почне. Није се имало смисла за једним систематским улажењем у проблеме и за систематским радом, него се радило на парче. Данас се Београдска општина налази пред новим проблемима: проширење водовода, канализације, модерне калдрме, антрпоа, социјалних институција, радничких станова, болница и др„ што ће све коштати приближно једну милијарду динара. А за то треба створити могућност, било у стабилизирању комуналних прихода, било у редуцирању расхода. Модерном калдрмом калдрмисано је до сада око 1,500.000 кв. м. и за то је утрошено 320 милиона динара, а остало је још преко 2 милиона некалдрмисаних кв. м. за к!оје треба утрошити најмање 200 милиона дирана, с обзиром на пале цене. Зато треба се озбиљно постарати за једно консеквентно остварење послова које општина намерава извести. Вредност непокретности Београдске општине процењена је за 1933 годину око 900,000.000 динара, а та непокретна имаша дала су за 4 године свега 22 милиона динара прихода, или 4 про мил. А с друге стране летећи дуг износи око 800 милиона динара. Кад се узме да Београд има око 115 хиљада привредника, иад се ту узму сви они који нривређују, онда имамо с главе на главу дуг од 7.000 динара. А ако се узме да је и од тога броја свега 10.000 оних који имају какав озбиљнији приход, онда се види да је економско стање београдских грађана више него страшно. Излаз из тепгке ситуације био би, да се краткорочни дугови конвертују у дугорочне, а на другој

страни проучити персонално питање и настојати да се бар 20°/о уштеди на персоналним издатцима. Београдска општина у организационом погледу била је слабо повезана на свима линијама. То се нарочито види по радионицама. Тако је Електрична централа модерно уређена, али у погледу коштања производње врло је скупа. Поред тога свака је радионица вршила снабдевање по евојој вољи и набавке су вршене без штедње. Г. Стојановић критикује радове у режији како су раније извођени и наводи примере из којих се види да се у будуће не сме тако радити. Тако су том приликом одборничке награде износиле од 15 до 35°/о вредности целокупнога посла. Треба повести једну реалну и здраву политику и у колико у општини треба запослити људе који немају посла, учинити то на јавним пословима, а не по канцеларијама. Г. Ђура Жигић Г. Жигић је тражио да Земунци буду у свима питањима третирани као апсолутно равноправни грађани проширеног Београда и да трошаринска баријера између Београда и Земуна буде уклоњена. То је животно питање земунских привредника и г. Жигић изјављује да Земунци усвајају у целости трошаринску тарифу Београда, која се има, унифицијрана, са 1 априлом протегнути и на Земун. Г. др. Ксенофон Шаховић Констатујући стално опадање прихода, г. др. Шаховић налази да буџет не би смео бити већи од 280 милиона динара. Пошто је предвиђена сума од 310 милиона, треба предвидети и једну одредбу, да се расходи могу вршити у границама остварених прихода. Зато што се у ранијим годинама није водило о томе рачуна, настали су летећи дугови. Ове треба регулисати, јер би се тиме помогло повериоцима који нису дужни да бескрајно чекају, а помаже се и кредиту Београдске општине, који ће се повратити и омогућиће се јевтине набавке за рачун општине. Треба регулисати и краткорочне дугове и претворити их у дугорочне', а за ове не треба кривити никог, јер је новац употребљен за изградњу Београда. У погледу персоналног питања морају се имати обзири према чиновницима и од њих треба тражити исправну службу, оданост институцији којој служе и поштен рад. Томе питању треба приступити са оном озбиљношћу које оно и заслужује. Г. др. Шаховић је одао хвалу разумевању које г. претседник показује за решавање питања санитетских установа, међу којима има таквих које су на завидној висини, али има и таквих за које је крајње време да ое подигну на потребну висину. Гласаће за буџет, уверен да ће се он трошити у оним границама у којима буде остварен. Г. инж. Милић Сокић Као члан Буџетске комисије г. инж. Сокић је истакао два начела којима су се руководили чланови при изради буџета: код прихода: не повећавати постојеће дажбине ниједном паром, а код расхода: компримирати их до крајњих граница могућности и та је компресија изведе-