Општинске новине

Стр. 218

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

нагон је закржљао, а у исто време се изопачио. Због тога они не увиђају да је човек једна недокучива тајна по томе што његова душа увек, и кад је готово умртвљена, носи у себи потребу сунца. Ипак је, и поред свег свог колебања од золинског натурализка до романтике, ипак је Аптон Синклер ближи истини кад у својој „Џунгли", коју је посвзтио америчким радницима, пише преболну и пребедну биографију радника Литванца Ђарђиса, који је, и поред свих могућих и немогућих удара у животу, сачувао једну душу. Животни бродоломник Ђарђис вандрује и воаћа се, али вечно тражи једно сунце. Оп-.жшћа Голсвортијева, Хермака Кајзерлин-

Са свечане седнице Градског већа гр. Београда: прзтседник Културног одбора, г. Душан С. Николајевић, говори о делима проф. д-р Петра Зенкла. га, Гистава ле Бона, који, такође, ниподаштава масу, и других, могу бити само релативно тачна, али свет не живи чак ни од сасвим тачних опажања. Свет живи од вере у једно сунце које треба да греје све људе. Да ли су песимисти у праву? Економска мизерија усепла је нажалост, доста, али економска мизерија срећом није довршила своје разорно пословање. Свет данас преживљује своју, можда, најтежу кризу зато што је животна радост тешко оболела, али човечанству претстоји опет радост. Модерни ведри социјални дух, који све одређеније налази себе, постаје све активнији, борбенији. Он се мора орно борити за радост чо-

вечанску, коју подједнако мрзе и саможивост и глупост свих оних што изгубише смисао за вредност и лепоту спиритуалног живота. Социјални ведри дух мора напрзд, јер од његове победе зависи хоће ли Запад спасти своје културне вредности. Социјални радосни дух мора напред, јер иначе прети опасност од једнога система, који је у љутој заблуди кад мисли да боље друштво може настати ако се од западњачког света узмз техничко постројење привреде и ако се оно напрегне до колосалних размера. Модерни социјални дух велики је по томе што тражи економско уздизање оних који су доле а што у исто време не признаје да је економски момент главни. Насупрот бољшевизму који тражи економску изједначеност, модерни социјални дух не захтева економску нивелацију. Он није под притиском економског момента. Верујући у човека, у човечју ду*шу, модерни социјални дух с правом иште да се свим'а онима који су у беди ефикасно помогне и на начин који неће унижавати њихово достојанство. Социјални дух то тражи у име душе људске. Економске прилике морају омогућавати развитак. Сви људи треба да се духовно развијају и радују. Дух је радост, и духовна еволуција маса развејаће сплин о коме пишу Голсворти и Херман Кајзерлинг. Модерни социјални дух уздиже економски незбринутог човека до духовног човека. Сви људи без разлике, имају права на радост лепоте, и сви људи без разлике жуде за њом. Отуда су социјални радници који своје напоре улажу да одагнају сплин из душа оних које бије материјална мизерија, не само племенити апостоли, него и прави познаваоци човечанства. Прави познаваоци људи, прави људи и спасиоци. И ја сам срећан што ми је наш драги и поштовани претседник пружио прилику да поздравим једног таквог, правог човека, једног од оних који спасавају западњачко друштво од катастрофе до које би, кад не би било социјалног духа, поуздано довело тупо очајање маса. Ја . сам срећан што могу да поздравим професора Петра Зенкла који у своме словенском срцу мисли једну велику и једну ведру мисао. Ведру и спасоносну. Петар Зенкл се као социолог надахнуо на духовним творевинама Томе Масарика. Масарик је крупна фигура у духовном животу словенске расе. Он је религиозни рационализам Јана Хуса измирио с позитивизмом енглеским и, тако, од хуманости учинио једну реалну друштвену силу. Петру Зенклу припада част што је свом својом интелигенцијом, свим својим срцем и свим својим организаторским способностима, а са синовљом љубављу према Масарику, приводио у дело најлепшу и најблагороднију мисао оца Чехословачке републике, чијем високо хуманом раду има да се захвали што је наша данашња и, сигурно, вечна савезница пребродила многе тешке кризе