Општинске новине

Др Жидорад СтанојевиП, начелнић Министар. V пенз. и ђећник града Београда

Буџетска дебата у Београдској општини

I Кад се целокупна овогодишња буџетска дебата, која је вођена у Београдској општини, посматра као целина, може се рећи да је била на достојној висини као што и сам иредмет заслужује. Дискусија је била обилна и многострана. Говорило се о буџету са цифарске и рачунске стране, о његовој техничкој обради, о висини расхода, о изворима прихода и, у вези с тим, о економском стању Београда и његовог становништва. Даље, расправљано је о стању општинског санитета, о трошарини, о социјау\ном старању ошшине за београдску сиротињу и неупослено радништво, о станбеном питању и уређењу периферије, о електричној централи и осталим привредним предузећима Општине београдске. Најзад, пале су добре и плодоносне идеје о уређењу чиновничког и службеничког питања Београдске општине и у вези стим, о (општој реорганизацији комуналне администрације, итд. Иако је цела дискусија, као што рекосмо, била на достојној висини и плодоносна, како у погледу идеја и нових начина рада, тако и у погледу указивања на нове путеве и стремљења, којим се треба поћи у будуће, ипак је несумњиво, да је цела та дискусија била одјек општег тешког стања у коме се данас налази привреда Београда и његовог становништва. С једне стране имамо Београд као још неуређен и у изградњи недовршен град, са јако развијеним културним, социјалним и иривредним потребама, а с друге стране имамо у Београду становништво слабе економске моћи, које је несигурно и несамостално у својим приходима. Београд је културно и политичко средиште наше државе са јако развијеним потребама у свима манифестацијама духовног и материјалног живота. Али, тај и такав Београд не може да задовољи те потребе услед слабо развијене привреде — занатства, индустрије и трговине — која једино може да даде подлогу за задовољење истих. Тај распон — буџетски дискретан — између потреба великих расхода и немогућности да се исти покрију садашњим приходима, дошао је до изражаја у овогодишњој буџетској дебати. Многи већници захтевали су (сасвим оправдано), да се терети трошарине, такса, цене електрици, трамвајском

саобраћају и води смање, али су истовремено стављали и многе амандмане у погледу повећања разних позиција расхода, те да би се подмириле најнасушније потребе Београда и његовог стаиовништва. Заборављало се на старо освеппано правило, да, ако се хоће да уради више, да се мора више и издати и веће жртве поднети. Ту нелогичност у захтевима за смањењем прихода и повећањем расхода, коју су неки већници учинили, констатовао је један од колега већника приликом специјалне дебате. Али та нелогичност је у ствари само израз тешких привредних прилика у Београду и неуређених управних и административних односа у самој Општини. Можда је при томе и несвесно играо и онај, у политици обичан моменат, да претставници народа радо траже од јавног тела за свој крај шго више, а да становништво оптерете што мање. То није само код нас случај, већ је обична појава и у другим земљама. Гледстон је једном у буџетској дебати енглеског Доњег дома упоредио Министра финансија са путником, кога су разбојници напали (тј. његове политичке колеге). Политичке колеге и сарадници министра финансијаобично траже што више издатака на разноврсне потребе народа, али се устежу да томе министру финансија даду овлашћење за нове терете и намете. Кад се хоће да врши анализа једнога буџета онда се мора водити рачуна о његовом облику и техничкој обради, о начину његовог доношења, о његовоме духу и суштини и, најзад, о резултатима који се хоће и желе да постигну. Буџет јавног тела је његово огледало, у коме се огледа културно, социјално и привредно стање, како те заједнице, тако и њених чланова. У буџету се може прочитати привредно стање, културна висина, социјални односи и политичка свест дотичног јавног тела и грађана који га сачињавају. Ово нарочито важи за општину, која је ближа и интимнија својим члановима, него што ]е то случај код државе која је, не само по своме пространству и обиму послова несхватљивија, већ је и по својој суштини један по свз имагинаран појам. Дакле, према финансиском режиму — буџету - може се одредити природа и карактер једне заједнице, а то значи добро упознати ту зајед-