Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ будућег Београда. Кад се од поменуте суме материјалних расхода одбију расходи на бензин, канецлариски материјал, кола, аутомобиле, огрев и осветлзење, одржавање чистоће и разне друге сличне потребе материјалне природе, онда стварно остаје врло мало за изградњу и одржавање објеката у Београду. Расходи су нерационално и нецелисходно распоређени. Да би Београдска општина могла својим буџетом у овој години да учини веће успехе у погледу подизања материјалне, духозне и моралне културе, као и социјалног нивоа својих грађана, потребно је учинити следеће: 1) ревидирати плате и принадлежности вишег особља; 2) ревидирати број особља и његов рад направити интензивнијим; 3) ревидирати неправичне пензије и сталне помоћи у ћиду пензија; 4) набавке, оправке, изградње и разне куповине ставити под контролу најбољих и најсавеснијих, а истовремено да општина одговара редовно својим обавезама, те да не би за њу било 50—60°/о скупље него што је то за приватне, и 5) ануитетну суму смањити конверзијом дугова тј, претвооити коаткорочне у дугорочне^ зајмове. Ревидирати у издацима све оно што није продуктивно, социјално, економски, поосветно, хумано и т. д. оправдано, то ће бити задатак новога већа, Спровести правичну и рационалну ревизију у издацима и наћи нове изворе за нове радове у Београду, створити позитиван систем потреба и радова наше комуналне заједнице, створити свесну комуналну политику како у тгогледу радова, тако и у погледу запослења у корист Београла и његових грађана, не узимати на себе никакве задатке ни материјалне, ни персоналне природе, који по природи својој припадају држави, ето, то је циљ коме мора нова општинска управа да пође. Београд је већ и по своме политичком положају морао да узме на себе извесне задатке, који припадају држави, јер се он појављује у двојству као град и као поестоница државе. Али, захтевати да Београд и преко тога иде даље, те да решава пеосоналне и материјалне задатке, које треба да сноси цео наш народ и наша краљевина Југославија, значи не желети његов просперитет. Тежина терета општинског буџета није у његовој величини већ у тешким привредним приликама у којима се налази становништво Београда и у неправичности распореда терета на поједине слојеве становништва. Од 310 милиона динара расхода долази нешто више од хиљаду динара на сваког становника. Та сума у апсолутној својој висини према оптерећењима других великих градова у Европи, не претставља велики терет, али када се релативно упореде београдске и европских градова при-

, — — и 0 тр 225 лике, — онда можемо да сведемо то посматрање на следеће: 1) да је Београд богатији децом испод 16 година, која не привређују или тек слабо привређују, а да је у европским градовима сконцентрисан већи број одраслих, за привређивање способних, радних руку; 2) привредни живот великих европских градова је интензивнији и, да се тако изоазимо, привреднији него што је то случај у Београду, тј, производни капацитет једног становника европских градова је много већи него једног Београђанина; 3) буџетски терети у Београду су неправичније распооеђени у односу на поједине слојеве друштва услед тога што посредне дажбине доминирају (80%) у приходима буџета Београдске општине, док су у европским градовима, нарочито немачким, претежни непосредни порези; 4) расходи у буџету Београдске општине нерационално су предвиђени на персоналну и ануитетну службу, тј. на пасивне елементе буџета, а на активни, радни део, на материјалне расходе иде сразмерно врло мало и, најзад 5) што се криза у Београду, као граду и престоници једне земље агоаоног карактера, манифестовала депримираЈући, и то утолико више, што Београд нема индустриски карактер, већ по својој привреди припада средњој и ситној производњи. Са ових разлога мора се комунална политика Београда побринути да се Београду да нов замах и нов полет на привредном пољу и да се његово привредно, а нарочито индустриско развиће, подстакне свима сретствима која стоје на расположењу једној добро), свесној и рационалној комуналној политици. Г"! РЈ. Приходи Приходи за покриће горњих предвиђених буџетских оасхода следећи су: од опште упоаве 148,605,531,— динао; од привредних предузећа Гтрамваји и осветлење, управа водовода и кланина) 161,736.428.— динара. Поивредна поедузећа дају чист приход и то: Дирекнита тоамваја и осветљења у округлој суми 5,000 000.— динара, за толико је и Управа водовода пасивна. те јот се, ?а т^опуњавање дефипита, толика сума дотира из општих приходаЗа кланицу је предвиђенп ла ће лати 7,107 25 1 динао чистог прихода, Дирекција трамваја и осветљења тош уз то инвенстира из својих прихода 2,200.000 за израду нових пруга и још 7 милиона динара за отплату поипадајућег јој ануитета за раније зајмове, која сума ранијим буџетима није била поедвиђена, Дакле, чист приход, који сва три привредна предузећа Општине града Беогеада дају, износи по прилици онолико, колико износи чист приход кланице. Приходи Општине града Београда из опште управе, као што рекосмо, износе 148,605.531