Општинске новине

Стр. 226

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

динар а од тога долази: на трошарину 74,758.60 динара (нешто више од 50°/о прихода); од такса 30,510.000 динара, од санитетских и гробљанских такса, чишћења улица и техничких објеката и разних услуга (заједно са 10 милиона од наплате за израду тротоара) 21,497.000 динара. Дакле, приходи од трошарине и од такса дају Општини града Београда око 80% свију прихода. Приход од 20% приреза на непосредни порез предвиђен је у 12,839.314 динара, а приход од општинске имовине предвиђа се у 5,301.000 динара, а од хартија од вредности Општина Београдска има да добије 2,314.217 динара. Из предњег се јасно види распоред намета. Очигледно је, да посредни намети играју пресудну улогу у „пореском систему" Београдске општине. Посредни порези су аристократског порекла и уперени су на то, да их сносе широке народне масе у интересу привилегованих слојева друштва, непосредни терети су демократског порекла и имају широку социјалну подлогу и њих сносе богати слојеви у корист регулисања социјално-политичких односа у друштву. Да би се широки народни слојеви подигли на виши културни ниво, да би породице сиромашних и средњих слојева друштва могле одгајити своје чланове, да би њихова деца постала духом, телом и моралом здравија и узвишенија генерација нашега на рода, потребно је да се њихов доходак, што је могуће више, ослободи од неправичних по» средних намета. Ово је нарочито нужно данас, кад су њихове наднице и приходи на вео ма ниском ступњу и ни приближно не достижу реални минимум за нормално одржавање њихове егзистенције. Данашњи систем прихода Општине града Београда је неподесан и његове су мане следеће: 1) као нерационалан, овај систем ослобађа терета имућне класе, које би желеле да играју доминантну и водећу улогу у друштву, али се постиже баш обрнуто, јер услед развијене политичке и социјалне свести грађана, углед добијају баш они слојеви, који подносе веће терете за заједницу; 2) као неекономски, спречава привредно развиће Београда, и стога и видимо да се у њему привреда не само не развија, већ се повлачи ван његових граница. Занати су у наглом опадању, индустрија се не подиже, а ранији трговачки углед Београда, као трговачкодистрибутивног центра, пао је до обичног локалног значаја; 3) као антисоцијалан, систем посредних терета утиче дегенеришући на сиромашне слојеве и депопулишући у погледу становништва Београда, те тиме доводи у питање и цео престиж Београда јк. као престонице, и као модерног великог града.

Сем тога, посредни терети су и неморални, а ово нарочито важи за трошарину, која, и по своме карактеру, и по начину наплате, и по висини стопе оптерећења појединих артикала, дејствује деморалишући како на финансиске органе општинске, тако и на пореске субјекте који те терете треба да сносе. Хенрих Џорџ, американски социолог и економиста, каже, да су американски порези, махом царине и порез на намирнице, врло подесни за стварање расположења за корумпирање чиновника. Тај порески систем потискује честитост, подбада на превару, даје премију кривоклетству и код њега су закои и правда веома удаљени једно од другог. 1 ) Слично о посредним порезима, писао је и отац политичке економије Адам Смит, у свом славном делу: ,,Испитивања о природи и узроцима народног благостања". Овде ћемо навести класичан пример описа посредних пореза, којим Енглез Сиднеј Смит савршено илуструје дејство пореза на потрошне и употребне предмете живота. Он вели: ,,Ми плаћамо порезе на сваки предмет који узимамо у уста, који покрива наша леђа, који је на нашим ногама, на сваки предмет који нам је мио да га видимо, да га чујемо, да га осетимо, да га помиришемо, да га опипамо, који нам топлоту и светлост даје, који нам служи за путовање, на сваки артикал који је на земљи, под земљом или у води, на све што у 'земљи производимо или из иностранства доносимо, на сваку сировину и на сваку нову вредност коју труд и вештина стварају, на све што повећава апетит богатога и што му повраћа здравље, на приход судије и на конопац обешенога, на со сиромашнога и на зачин богатога, на сваки ексер мртвачког сандука и на свадбени вео младе, у постељи и при столу, стојећи и лежећи, увек плаћамо ми. Мало ђаче игра се опорезованом играчком, младеж тера опорезованог коња, опорезованом уздом по путу који је такође опорезован. Умирући Енглез сипа лек, за који је платио 7%, у кашичицу за коју је платио 15%, онда поново леТне у 'постељу <за коју је платио 22% и испусти душу на руке неке болничарке, која је платила 100 фунти за привилегију да га пошаље у гроб. Његове врлине, за успомену потомству, урезују се на опорезованом мермеру и враћа се својим претцима и тиме је избегао сваком даљем опорезовању". 1 ) Један Холанђанин који поједе једно јело од рибе, плаћа 30 разних врста порезе, Код нас у Беоцоаду, сматрам, да не би било опортуно израчунавати колико врста пореза плаћа један човек при јелу... IV Као што смо горе истакли, најглавнији приход Општине града Београда даје троша1 ) Непгу Оеог§е: Рог1бсћгШ ипЈ Агти! (Кес1ат) б. 443. Ј ) В61а РоМез: РтапгтззепзсћаН. Јепа 1920. 5. 481—482.