Општинске новине

Стр, 238 ' - Приходи О приходима се нема много новога да каже за сада ћемо учинити само неколико напомена. Од трошарине се 1930 године наплатило, без бановинске трошарине, дин. 70,823.848,32 динара 39,861.328.74. 11рирез је дао 1930 године динара 2,694.764.57, а 1931 године динара 19,238.796.64. Значи, да је Општина на та два облика прихода, — пошто је један имао надопунити други, — за годину дана примила мање у износу од динара 14,418.487.51. Овде треба напоменути и то, да је 1931 године на име трошарине наплаћено више него што се предвиђало за преко 19 милиона динара, скоро два пута (199,3 °/о) онолико колико је било предвиђено, док је прирез подбацио за 24,2 милиона динара (остварено је 44,2 °/о од предвиђене суме.). Трошарина је облик, не улазећи у социјалну правичност једног пореског облика према другом, прихода који је у целој нашој држави, код Општина, најуноснији. Према статистици Савеза градова*, у 1933 години, трошарина код 10 највећих наших градова, даје 19,3% свих општинских прихода, урачунавши ту и привредна предузећа. Код осталих градова (њих 65) према истој статистици, на трошарину отпада 17,7 °/о свих прихода. Код већих градова, изузев прихода од прјивреднјих предузећа, трошарина даје највеће приходе осим Београда: Љубљани, Загребу, Сарајеву, Новом Саду, Скопљу и т. д. Код мањих градских општина иста је слика, изузев неких вароши у Дунавској, Моравској и Дринској бановини. Према буџету за 1935/36 годину, приходи су сведени на суму од 310 милиона динара, што значи мање него 1931 године, када су предвиђања била највећа, за 74 милиона динара. Та разлика изгледа невероватна када се зна да се прилике Београда нису за тих 4 година могле толико изменити. Међутим, реално проматрајући, ствар стоји сасвим другачије. Од 384 милиона, колико је 1931 године било предвиђено, књижено је као приход 334 милиона динара (односно 86,9%). Ако се од те суме одбију износи који данас не престављају приход Општине, а који ради тога нису у овогодишњи буџет ни уношени, онда се добива

*) Види студију г. Сд. Видаковића, „Критички поглед на комуналие финансије наших градова" — часопис „Београдске оншт. новине, свеска 1 и 2 за 1935 год.

====== БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ сасвим друга слика. Тако и од прокњижених прихода у 1931 години, у суми од 334 милиона динара, треба одузети: 1) бановинску трошарину Дин. 12,509.836.26 2) кулучарину — — Дин. 8,062.334.03 3) од осветљења самоуправних установа Дин. 3,727.572.90 4) од осветљења улица Дин. 9,123.301.80 5) потраживање по текућем рачуну код Општинске штедионице Дин. 13,968.513.25 Свега: Дин. 47,391.558.24 Ако се од показане суме као прихода у завршном рачуну у износу од динара 334,534.369.06 одбију горе наведене суме, онда добивамо, да од оних прихода који се у овогодишњем буџету појављују, Општина је наплатила 1931 године, свега 287 милиона динара. Дода ли се тој суми део трошарине која у буџету 1931 године није била, а у овогодишњем се предвиђа, што чини 34,8 милиона, добивамо суму од 321 милион динара. Према томе се и само предвиђање од 310 милиона, у упоређењу са 1931 годином, не може сматрати превисоким. Предвиђене суме моћи ће се остварити, ако се приходи буду могли наплатити у оној суми у којој се изврше задужења. Највеће је питање, да ли ће приход од осветљења и воде подбацити с обзиром на примања од Државе, јер и прошле буџетске године, а и ранијих, најосетније подбацивање је баш код тих прихода. % % * Толико о самоме буџету за 1935/36 годину, а о његовоме остварењу говорићемо касније. Желети је да се он изврши у целости, изузев великих терета од ранијих зајмова, који и за ову једну годину — а то је било и у ранијим годинама — онемогућују Општину у правилном спровођењу њених задатака. Томе треба тражити решење. Питање је врло сложено и треба му приступити чим пре. Повољним решењем тога питања, вероватно би се приступило и решењу другог питања, које треба да паралелно иде са првим, а то је питање правичнијег оптерећења грађанства. Сигурно да ће се и на томе пољу уложити све што буде потребно да се до резултата дође.