Општинске новине

Стр. 268

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

од тих елементарних друштава, и оних већих, која већ имају своје иалате, па преко њих до државне и општинске акције на социјалном старању, — никаква духовна веза не постоји на овим лествицама нашепа милосрђа. Социјална политика у свима њеним манифестацијама мора се централизовати. Али не бирократски, где читава плејада шефова постоји само зато да послове замрси и свој оријенталски немар оправда преживелим административним формама. Него једна централизација, која ће имати осећаја за снажно пулзирање народног живота, и која ће имати за циљ не да омета то напредно стремљење, него да координира многоструку акцију, да јој да импулса, и да јој на крају осигура фикансиску основу. Као што смо доказали, кроз познату анкету Савеза градова, рад наших хуманих организација остаје без много ефекта само зато што не постоји јединство акције међу њима, и што нема једне опште и заједничке планске директиве. Кад би место тога постојао Савез социјалних друштава, он би био један снажан и моћан фактор у целом нашем социјалнохуманитарном раду. Али тражити да сама приватна иницијатива изведе ову неопходну концентрацију рада више је него наивност. Сваки савет и апел, ма к&ко он добар и одушевљен био, разбиће се пред упорношћу њихових одбора, који суревњиво бране аутономију друштвеног рада, и који у оваквом јединству рада не виде „сопс!Шо б1пе ^иа поп" него прост атак на право њихове самосталне акције, покушај државног туторства, наметање туђе воље и нетражених савета, али, ипак, сам живот доказао је да је координација социјално-хумане акције, како приватне, тако и државне и комуналне, основни услов за даљи здрав развој нашег социјалног старања..." Зато је ова конференција имала огроман значај за правилан развитак наше социјалне политике и њене координиране акције у будућности... Први је говорио у име друштва Црвеног Крста, као домаћин, први потпретседник друштва проф. Светозар Томић: — У име чланова Главног одбора друштва Цр= веног крста и у име њихових одбора и свих чланова друштва, поздрављам г. др. Петра Зенкла у овом дому милосрђа и желим да социјални рад г. Зенкла уроди добрим плодом, као што уроди добро семе, кад падне на плодно земљиште. Нека нама и братском Чехословач1<ом народу дуго поживи г. Зенк/^ и нека његов социјално-хумани рад и даље служи на зближење наша два братска народа. Затим је у име Министра социјалне политике и народног здравља говорио г. Љубомир Хофмановић, који је, између осталог, рекао: : — Пред овако великим скупом претставника наших највиших установа и свих социјалних и хуманих друштава, имаМ пре свега за дужност да, у име министра Социјалне политике и народног здравља г. др. Марушића, поздравим искреног, великог али и старог пријатеља нашег народа, еминентног социјалног мислиоца, трудбеног радника и ствараоца из братске нам Чехословачке г. др. Петра Зенкла, почасног грађанина престонице Југославије.

И баш зато што је ово овде радни скуп, а не каква свечана седница; баш зато што Петар Зенкл толико воли рад и само рад, зато га и поздрављам овде, међу нашим радницима, на великом али и трновитом социјалном пољу, на коме смо се нашли здружени у искреној жељи, да и на њему оба наша народа, чехословачки и југословенскји, снажно и братски заК'орачају у циљу његовог препорођаја и постигнућа социјалне правде, пошто свако људско биће има права на најскромнији живот и лепоту живота. Твој успех, драги наш пријатељу, лежи и у Твоме бићу, јер топлотом твога доброга срца загреваш своје сараднике, речју их задобијаш, док Ти се у благом погледу огледа племенитост душе. Зато ја, драги мој Петре, који те већ тако дуго познајем, дубоко верујем и у успехе нашег будућег заједничког рада. Сад су Ти отворена потпуно не само наша срца, него и наше мисли, намере и потребе. Нека наша сарадња на пољу социјалног препорођаја и задовољења социјалне правде буде у будуће још тешња и обимнија, а ми браћа не само по својим осећањима и сећањима на прошлост, него и по заједничком свакидашњем раду на корист наших ближњих, наших народа. Г. министар Социјалне политике и народног здравља поздравља и веома похвалну и за пример акцију Поглаварства града Београда, што је на дневни ред ове конференције ставило веома интересантне проблеме, али и врло актуелне теме: ,,Сарадња приватне иницијативе са јавним факторима, као и координација и кооперација приватне иницијативе на пољу социјалне политике". Жеља је, да се ова акција са још јачим замахом настави, а нарочито да што пре дође у Београду с једне стране до координације и кооперације приватне иницијативе на пољу социјалне политике, а с друге стране, истовремено и до сарадње те иницијативе са удруженим јавним факторима. Сваку акцију Београдске општине и Савеза градова у томе смислу, Министарство Социјалне политике и народног здравља ће потпомагати и подржавати. Данашње опште тешКе прилике не може да реши само хумана акција ни појединих, ни свих хуманих организација, нити једна општина или бановина за себе. Напротив, то изискује низ различитих али и смишљених мера, много сретстава и колаборацију државних и самоуправних власти, уз припомоћ приватних организација, хуманих и каритативних друштава. Са највећим задовољством морамо да истакнемо, нарочито у Београду, плодан рад наших хуманих, каритативних и других филантропских друштава и установа. Н>ихов рад, сарадњу ми и даље требамо и још у већем обиму. Само се по себи разуме, да оне имају да олакшају напоре које чине на социјалном пољу држава и муниципије, али не и да дају у тим пословима тон и директиву. То припада државној социјалној политици". Затим је узео реч проф. г. Д-р Петар Зенкл, који је поднео врло обимни и стручан реферат о постављеним проблемима социјалне акције. Д-р Зенкл рекао је, између осталог, „ — Ако треба, да дам реферат за дебату о тако озбиљним животно-виталним питањима, мислим, да