Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 269

је моја дужност, да овде одустанем од свих могућпх теориских разматрања и да говорим чисто конкретно. Зато нећу говорити о туђим искуствима, него ћу изложити закључке, на које сам дошао својом властитом праксом. Ситуација је таква: Радници на пољу добровољног социјалног старан>а, који пред собом виде комплексе нерешених задатака, често узвикују: „То је дужност јавне управе; нека те дужности испуњавају општине, окрузи, бановине, држава, или институције за социјално осигурање." Држава одговара: ,,Све те задатке не може извршавати само држава." Социјално осигурање примећује: „Ми имамо своје властите задатке, који су законом тачно предвиђени, и наша сретства су тако одређена, да су једва довољна." Општине, окрузи и обласне самоуправе одговарају: „Задатци на пољу социјалне политике су тако велики, да их не можемо извршавати властитим средствима и зато је потребно, да их преузме држава." Дко немо заузима становиште према наведеним питањима, о вођењу социјалне акције, опасност прети, да ли ће његово мишљење бити једнострано према томе, да ли ради на пољу приватне социјалне бриге, да ли је у државној служби или у служби социјалног осигурања, или коначно, да ли је комунални функционер. Верујем, да код мене не постоји случај опасности једностраности мишљења, јер сам прошао кроз све наведене гране социјалне политике (и државЈне, и комуналне, и приватне иницијативе, и социјалног осигурања) и моја је жеља, да сва искуства, која сам у свим правцима социјалног стараша стекао, воде само хармоничноме и праведном решењу виталних социјалних питања данашњице; Како је ишао развој код нас у Чехословачкој републици на пољу социјалног старања? Док смо били под Аустријом, влада није имала ни најмање разумевања за животне потребе и тежње Чехословачког народа. Владе су помгп-але само мађарска и немачка предузимања. И најбоља настојања и предузимања чешког народа била су онемогућавана. Тако је чешКи народ морао властитим силама (сабирним акцијама, даровима, опорукама и сл.) извршивати најважније задатке на пољу социјалног старања, |вао и у другим гранама јавнога живота. Та наша самопомоћ је направила чуда: тако је постало народно позориште, тако су основане многобројне библиотеке, читаонице и школе, тако су биле осниване дечје кухиње, социјално-здравствена саветодавна тела, сиротишта, заводи за слепе, глувонеме, богаље и слично. Општине и окрузи су потпомагали добровољну иницијативу, док су велш« општине могле и саме предузимати извесну социјалну бригу, разуме се, све у ембрионалном обиму. Државним ослобођењем и васкрсом самосталне Чехословачке државе наступила је као реакција, нова, потпуно противна ситуација. И многи од оних, који су до тога времена били најпожртвованији радници на пољу социјалне политике, почели су викати: „Сада имамо своју самосталну државу, господари смо

у своме. Држава — то смо ми. Имамо своју републику, демократску републику. Није више потребно, да приватна иницијатива извршава важније задатке социјалне политике. Државо, преузми извршивање ових задатака социјалне бриге на себе!" Тако су наступиле несугласице, али које су током времена разјашњене и изравњане. Затим је дошло ново доба праве социјалне политике. Ситуација постаје јасна: Развој н. пр. у свим,а гранама старања за омладину, било васпитног или социјалног, иде ка освајању општег мњења и јавности. Али данас нити држава, нити општине, нити области, бановине, не могу на себе преузети све задатке, пошто за њих недостају како финансиски тако и технички довољни услови, док опет ни сама добровољна иницијатива не може извршавати целокупан рад. Зато је потребна систематска и програмска промишљена и пријатељска сарадња обеју фактора. Потребно је разделити задатке међу поједине наведене факторе према њиховим циљевима, намени, као и према њиховим материјалним силама са којима располажу. Пре свега треба, да одлучује интерес целине и интерес особа, о којима се у појединим гранама социјалног старања ради. Томе највишем интересу апсолутно се морају подредити и прилагодити сви остали. Развој социјалног старања нам показује, да добровољна социјална брига врши пионирску мисију. Проналази нове задатке, узимље их у своје руке, сакупља искуства, израђује методе и т. д. А када органи јавне управе преузму поједини испитани задатак на себе, добровољна иницијатива не стави руке на колена, него се даје на нови посао. По моме дубоком уверењу ће увек, и када друштво буде економски савршеније и социјално правичније организовано, бити потребан рад добровољних радника и друштава, увек ће бити потребна помоћ добре руке, племенитог срца и добре воље. Социјалној добровољној бризи ће увек припадати велики значај васпитни, препородитељски и пропагандски, увек ће она извршавати задатке, где је потребно брзо и еластично одлучивање, увек ће потпомагати, допуњавати и продубљ;ивати службену делатност јавних органа. Била би велика несрећа за државу и народ, када би дошли до изражаја уверење и вера у свемоћност службених јавних чиниоца. Нису само зелени канцелариеки столови, прописи, инструкције, закони, наређења и новац, који би могли сами извршавати важне задатке друштва на пољу социјалне политике, па чак ни тада, када би позвани чиновници и службеници имали мнош већу вољу и много веће разумевање за ствари но што то данас имају. Органима јавне управе и социјалног осигурања остају и остаће у будућности важни задатци. Неке задатке из области социјалног старања имаће сами да решавају, а у другим да дају упутства и правац приватној иницијативи, коју обилно потпомажу како морално, тако и материјално. Са овом потпором добив,ају у исто време могућност, да олакшавају рад приватне иницијативе, да стварају међу њоју ^ сарадњу, и, што је исто толико значајно, да контролишу њен рад. а*