Општинске новине

Стр. 270

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Али, јавни фактори не смеју да забораве на још једну истину: када дају новац и материјална средства, да ипак не дају све. Новац је моначно само мртва материја, а може често више нашкодити него користити. Потребно је имати осећаја, љубави, племенитости, да ое нађе најбољи начин, каж>о да се тај новац употреби. Да би социјална брига могла испунити све своје основне захтеве, које јој савремено доба налаже, да пре свега спречава постанак социјалних Недаћа, да буде индивидуална а не шаблонска, да буде племе^ииа а не снобовска и опора, потребно је учешће широких народних слојева у њеном извођењу". Пошто је детаљно изложио однос комуналне и државне социјалне политике према приватној иницијативи, проф. Д-р Зенкл илустровао је делатност града Прагја у [гоме погледу: — „Дозволите ми, да наведем само неколико конкретних примера, к!ако су се у последше време у том погледу развиле прилике у моме Прагу. Могу констатовати, да смо у свима гранама, моје набрајам, постигли веома добре резултате и да верујемо у даљни срећни развој и пуну изградшу праве социјалне политике: •1. — Многе задатке извршава општина Прага са својим органима, односно стручним силама, од којих су многе апсолвирале специјалну школу за социјалну политику (на пример давање савета у социјалном саветодавном телу, управљање заводом за морално угрожену децу и т.д.). 2. — При извршавању својих задатака општина града Прага употребљава у многим правцима поверенике, биране од широких грађанских маса, као на пример: при одобравању потпора за одгајав>е деце, потпора старцима, при управама игралишта, при контроли дечјих кухиња и т.д. 3. — Општина града Прага има веома добра искуства из сарадње са неким полуофицијелним организацијама за бригу о омладини, које су основане у појединим градским квартовима. Ове и мимо својих властитих делатности сарађују са општином у низу огранака социјалног старања. Општина им поверава, да у њено име, за њене новце, према стриктно даним упуствима извршавају неке задатаае, на пример: подељивање одеће сиромашној деци, слање деце преко ферија, смештање деце на одгајатељску бригу и слично. 4. — Општина града Прага поверава управу појединих својих социјалних завода организацијама добровољне бриге а сама сноси трошкове. На пример, управа шегртског дома, као и великог преноћишта за грађане Јзез крова, поверена је Црвеном мрсту и т.д. 5. — За решавање неких конкретних питања и задатака ствара Општина са другим чиниоцима нарочите органе, комитете, а сама сноси део трошкова. У том правцу је постигнуто веома лепих успеха, нарочито увађањем болничарске службе у породицама, када је неки сиромашни грађанин оболео и т. д. Ти комитети су састављени од заступниМа општине града Прага, Социјалног осигурања и Црвеног крста. 6. — Општина потпомаже најразноврснијим начином (бесплатним давашем просторија, субвенцијама и слично), делатност многих друштава приватне

иницијативе, социјалиих и социјално-здравствених акција и установа, али изрично задржава право, да њи Ј хов рад најдетаљније контролише (социјално-здравствена саветодавна тела, разни социјални заводи и сл.). 7. — Управо овом материјалном потпором општина ствара могућност да даје смер. и координацију у раду појединих социјалних и социјално-здравствених друштава. На пример, у томе је правцу дала иницијативу за удруживање друштава за позивање и заштиту деце у Прагу, за оснивање збора социјалноздравствених саветодавних тела у Прагу и т.д. Ово неколико најкраћих рефлексија бацих на прву тачку наше дебате, на сарадњу приватне иницијативе са јавним факторима. А сада неколико речи на другу тачку: Координација појединих социјалних и социјалноздравствених друштава. Код нас су, кајо и иод вас, прилике у томе погледу веома неутешне. У многим радним областима социјалног старања је прилично много разних друштава. При том нездрава политичка трвеша ниеу поштедела ни ово поље најплеменитије људске делатности. И ако социјална помоћ, пружена слабим члановима друштвене заједнице, мора бити ослобођена од свих утицаја и обзира, било политичких, верских, класних или других, партизанско расцепљивање није мимоишло ни социјално старање. Нездраво је расцепљивање акција за социјално старање, социјалних задатака и материјалних срестава, а осим тога у таквим друштвима често одлучују лични, егоцентрични разлози више, него стварни, јер ту, нажалост, долази до изражаја лична борба, нездрава амбиција, локални патриотизам, па и снобизам и слично. Ни контрола није увек строга, како би требало, тако да може доћи до злоупотребљавања појединих врста социјалне бриге. Зато је потребно, да се наетоји на њеном хитном побољшању. Потребно је: 1. — Да се упрошћењем механизма социјалног старања и спаЈањем тога што се спојити да, постигне продубљивање и боља економија рада у социјалном старању друштвене заједнице. 2. — Потребно је неминовно и без компромиса распустити корпорације и друштва, чија делатност није.потребна, и испунити празнине, које су у досадашњој организационој мрежи социјалног старања тако многобројне и тешке. 3. — Потребно је из свих сила радити на томе да се како међу друштвима приватне иницијативе и чиниоцима јавне управе тако и међу појединим друштвима постигне што сврсисходнија кооперација и координација. Ако нам то све уепе, уштедећемо много сила, улудо изгубљених, уштедећемо много новаца, улудо бачених, те ћемо добити новаца за оне социјалне задатке, где је потреба највећа; продубићемо рад на социјалном старању, на једној планској и научној основи, повећаћемо, управо повратити повереше широких слојева, очуваћемо социјално стараше од разних утицаја и постигнућемо строгу контролу. Таквим упрошћењем социјалних и социјално-здравствених друштава у појединим градским квартовима постићићемо стварање јединственог организационог градског социјалног Збо-