Општинске новине
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 191
Одлучило: Да се у Уредби о трошарини Опшгине града Београда са тарифом од 11 фебруара 1933 године учине следеће измене и допуне: I У чл. 2 Уредбе после речи „О.Бр. 9096/30" ставити: „И одлуком Градског већа О.Бр. 9334/35". Н У тачки 2 чл. 14 Уредбе: после речи:„По прегледу робе" ставити: „И поштанских пакета". III У тачци г) чл. 16 Уредбе после речш „Набавкама" ставити реч: „Само извршеним путем лицитаицје". IV У чл. 44 Уредбе после става четвртог додати став пети, који да гласи: „На производе земљорадше, воћарства, виноградарства и повртарства, који се производе у трошаринском реону, наплаћиваће се такође паушална трошарина сходно претходном ставу. Разрез паушалне трошарине вршиће се на основи катастарских података и комисијске процене о висини годишњег приноса".
Н: предлог Претседника О.Бр. 9333 Градско веће је Одлучило: 1. — Да се сходно чл. 19 и 21 Уредбе о извођењу јавних радова и чл. 1 Уредбе о висини, начину убирања и контроли при наплати бановинске трошарине на вино и ракију, уведе на подручју проширеног дела трошаринског реона града Београда (Одељка Земун) бановинска трошарина почев од 1 априла 1935 године и то: На 100литара вина и винске шире (мошта) Дин. 100.На 100 литара шампањца и другог пенушавог вина Дин. 300.На 1 хектолитарски степен ракије „ 5.2. — Да се 1 априла 1935 године, сходно чл. 43 Уредбе о висини, начину убирања и контроли при наплати бановинске трошарине на вино и ракију, изврши попис затечене залихе вина и ракије код ималаца истих на територији Одељка Земун и наплати припадајућа трошарина. 3. — Да истога дана, сходно пропису чл. 44 напред поменуте Уредбе, престане напла-
та износа на име државне и бановинске трошарине у смислу тачке 4 чл. 72 Закона о државној трошарини на под'ручју трошаринског реона (Одељка Земун). 5 Код тачке дневнога реда: „Предлог за давање мишљења по питању обављања димничарских послова у Београду", проичтан је предлог г. Претседника, па се развила подужа дискусија, у којој су учествовали: Већник г. Милан Стојановић изјаснио се против социјализирања самосталних заната и нагласио да се у Београдској општини врши у све већој мери социјализирање, као да се налазимо у социјалистичком поретку, а не у у поретку приватне својине. Такав систем рада показује на свима странама рђаве реперкусије. Жалбе које су се у јавности подигле против димниачра и тврдње о њиховим басно(словним зарада претеране су, и нису смеле да буду повод да се уништава једно самостално занимање. Исто тако нису са довољно материјалних доказа документовани наводи Пожарне команде, да је највећи број пожара у Београду проузрокован небрижљивим радом димниачрских мајстора. И ако је било можда појединих случајева неисправности од стране димничара, жалбе и прекоре није требало генералисати на цео димничарски занат, јер се слични случајеви неисправности могу наћи и код свих других занимања. Узимањем димничарских послова у руке Општине стање ствари неће се ни у колико побољшати, јер Општина у вршењу социјалних задатака у погледу чишћења улица и сметлишта није показала добре резултате, да би се по томе могло очекивати неко побољшање и у погледу вршења димничарских послова. У земљама у којима се стицајем економских прилика морало приступити обимнијем социјализирању, димничарски занат је остао и даље слободна професија, па према томе ни Општина београдска не би требала да у том погледу иде испред других напреднијих земаља. Изјављује да ће галсати против учињеног предлога, сматрајући да није ни у интересу државе ни у интересу Општине да се једној слободној професији одузима самосталан економски карактер. Већник г. Аца Динић такође се не слаже учињеним предлогом. Сматра да Општина нема права да одузима слободу и самосталност појединим занатима. За њега је апсурдно да Општина преузима на себе димничарске послове, јер њена гломазна администрација неће бити у стању да унесе неко побрљшање. Вршење ових послова стајаће грађанство много више него до сада и због свих тих разлопа изјављује да ће гласати против. Већник г. Душан Николајевић осврнуо се на извесна тврђења г. Стојановића и изнео да