Општинске новине
Стр. 192
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
у систему приватне сопствености, када наступи један период да приватна сопственост постаје опасна по интересе свих сталежа, и Општина и држава добијају дужност да изврше извесно социјализирање. Једна опрезна политика социјализирања јесте најбољи пут да се спречи бољшевизирање једнога друштва. Већник г. Др. Фридрих Попс изнео је да је покренуто питање важно, нарочито са социјалног гледишта, и да га не треба преломити наједанпут. Треба бити веома обазрив и чувати се тога да Општина уништи један читав ред занатлија. С тога је предложио да се питање скине с дневног реда и да се цео елаборат достави на проучавање господи већницима, како би се правилно определили приликом доношења одлуке. Већник г. Јован Гавриловић истакао је да иницијатива за уизмање димничарских послова у општинске руке није потекла од Општине београдске, већ је Министарство трговине и индустрије тражило од Општине мишљење, да ли би целисходно било да се димничарски посао уступи Београдској општини, пошто по Закону о градским општинама старање о димничарским пословима спада у дужност Општине. Остаје на гледишту да се стечено димничарско право не може одузети. Али радо прихвата предлог да са изумирањем димничарских мајстора Општина поими на себе вршење димничарских послова. Општина беогр^адска није повредила право димничарских ма}стора, који могу до истека концесије да обављају свој занат. С друге стране Општина прима у своју службу све оне мајсторе који се буду одрекли концесије. Тим мајсторима и њиховим радницима признаће се сталност у општинској Служби и плате према њиховој стручности. Због опасности рата намеће се дужност Општини да димничарске послове стави под контролу ватрогасног одељења, да би димничарски радници брже и савесније отправљали своје послове. Већник г. Др. Милорад Станојевић сложио се с тим да Општина узме под контролу димничарски занат и одређивање димничарских такса. Куманализирање димничарског заната није оправдано и иелисходно, јер је то занат ситнога човека, који по својој природи не може да буде индустријализован. Сматра да димничаре не би тоебало експроприсати и доводити у гори положај, Према томе димничарски занат треба оставити и надаље као слободно занимање. Већник г. Миливоје Стефановић заступа гледиште да је вршење димничаоских послова стечено право димничарских мајстора, које гарантује Закон о радњама. Не може да се сложи с.а предлогом да се један занат преузима од стране Општине, у толико пре што је за вршење димничарских послова потребна стручна спрема. Изјашњава се за контролу Општи-
не, да би се спречиле евентуалне злоупотребе. Већник г. Милић Сокић истиче да овде не стоји случај социјализације нити узимање димничарског посла под контролу Општине већ је овде у питању враћање Општини једнога њеног позитивног права. Обављање димничар* ских послова било је од увек комунално право Општине и оно је незаконитим актом државне власти пренето на Управу града Београда. Вршење димничарских послова може Општина да изводи било у својој режији било давањем у концесију. Права димничарских мајстора нису ни у оклико угрожена, јер они могу да продуже свој рад до истека концесије, а с друге стране неопходно је потребно да се унифицира посао Пожарне команде и димничарски посао. Већник г. Јеремија Протић истиче да није интерес Општине да повлачи занатлије у своју службу, јер то преставља велико оптерећење за општинске финансије. Али димничарски посао је јавноправног карактера и засеца у безбедност приватне имовине, и зато је потребно да се тај посао стави под надзор Општине. Сматра да је најбоље решење да Општина буде концесионар. Нетачно је мишљење да ће димничарима бити горе у Општини, јер ће њима бити осигурана сталност и пенсија, За овим је Градско веће на предлог Претседника О.Бр. 9101 са девет гласова против Одлучило: Да је у јавном интересу као и интересу Градске општине да се обављање димничарских послова пренесе на Градску општину под следећим условима: 1. — Да се остави слобода Градској оп:х т тини, да она изврши организацију димничарске службе, спајајући ^е са пожарном службом, како она нађе за најцелисходније, јер је то право иначе припадало њој. 2. — Да Градска општина има право прописивати димничарске таксе под резервом одобрења надзооне власти и наплаћивати их како чађе за најцелисходније. 3. — Да се ликвидаци1'а постојећег стања изврши на та| начин, што ће се повећати број димничарских реона и ново отворени реони уступити Градској општини. Ново реонирање имало би се извршити у сагласности са претставницима Градске Општине. Државне, општинске и друге јавне и од ових тела закупљене зграде прелазе одмах на Општину. 4. — Да 1е Градска општина дужна примити у службу свакога концесионара занатлију. који свот реон пренесе на Општину у моменту кад Општина предузме вршење димничарске службе. б На предлог Претседника О.Бр. 9712 Градско веће је