Општинске новине

Стр. 298

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

навршене прве године живота па до пред сам полазак у школу. У колонији нема духовног хоспитализма. Бисина колонијских пристојби (такса). Где је Колонија била у стању да тражи пуну пристојбу, у почетку је наплаћивала по 500,— дин. ј а сада се наплаћује по 380,— дин. месечно. Хранитељицама у Београду плаћало се у почетку по 500,— дин.. а сада се плаћа по 350,— дин. месечно. Хранитељица је дужна да даје детету стан храну, постељу са постељином, негу, васпитање и да га доноси, док је здраво, на редовне прегледе у саветовалиште, а када је болесно, у поликдинику. Колонија даје деци рубље и одело. Хранитељицама у селу плаћало се у почетку по 360,— дин., а сада се плаћа по 230.— дин. месечно. Остало је као и у Београду, једино с том разликом да колонија даје и постељу са постељином. У изуззтним случајевима када је детету потребна нарочита нега месечна награда се нешто повиси. Увек се покушава постићи најнижу могућу месечну награду. Али се видело да се награда не може спуштати испод извесне границе, а да то не би ишло на уштрб квалитета исхране, неге и васпитања детета. Ради упоређења, овде изводимо висину награде хранитељицама у неким другим нашим колонијама, У Саоајеву се плаћа 350.дин., у Загребу, Мрацлину, Крапини и Луковици 200,— дин. У 2 колоније, које се налазе у непосредној околини Љубљане, децу смештају већином саме мајке (колонијска деца II и III реда) и плаћај.у 150—300 дин..- али су многа деца ту рђаво смештена. Исто важи и за један део деце у Загребу. Ко сноси трошкове за децу у нашој колонији? Колонија о којој је ов*де реч улази, са својим расходима и приходима, у буџет Министарства соц. пол. и н .з., као отсек дожавног Завода за здравствзну заштиту матера и деце. Прву децу, која су у 1929 и 30 години примана у колончју, Завод је издржавао, већим делом, из сопствених буџетских средстава. Само мали део пристојбе натлаћивао је од родитеља (већином ванбрачне мајке), где год је то било могуће. 1931 године, Београдска отптина је отпочела да се служи том колонијом, слала јој своју децу и плаћала за њих. Све до данас, највећи контингенат деце даје нама Београдска општина. За 168 деце, колико је примано у колонију до краја 1934, плаћали су.: Београдска општина сву пристојбу за 67 деце.

Делом Беогр. општина, делом мајка за 42 деце. Моравска бановина сву пристојбу за 3 деце. Управа Двора сву пристојбу за 1 дете. Друштво за чување народног здравља, сву пристојбу за 2 деце. Родитељи сву пристојбу за 18 деце. Делом родитељи, делом колонија из свог буџета за 26 деце. Колонија сву прИстојбу из свога буџета за 9 деце. Исувише мало се служе нашом колонијом јавни фактоои који су по закону дужни да издржавају еиромашну децу, па и фактори који то чине добровољно (приватна друштва). Један је разлог за то, што колонијски начин збрињавања деце, код нас, још није довољно познат. Нарочито наша приватна удружења концентришу своје напоре исувише често једино на подизање зграде за дечји дом или обданиште и на издржавање деце у подигнутом заводу. Можда то и не само због немогућности да се обавесте о другим облицима дечје заштите, него и због тога што се такав начин рада (подигнута зграда) може и добро видети. Чак и на квалитет издржавања деце у подигнутим зградама, т.ј. на стварни добар телесни и душевни напредак примљене деце, не обраћа се увек довољно пажње. По законима о сеоским и ГЈзадским општинама, општине су дужне да издржавају децу која немају никога свога да их издржава. Што се општине, сем Београдске, не служе нашом колонијом, за то није једини узрок у непознавању те врсте заштите деце, него главни узрок је у томе што општине не уносе у своје буџете ни из далека довољне суме за ту сврху. Исто важи и за бановине, иако њима у погледу издржавања сиромашне деце закони не налажу прецизне дужности< У таквој ситуацији морамо жалити, што државни буџет колоније није већи, да би се бар о државном трошку могао издржавати већи број деце у колонији. У сваком одељењу колоније неговано је у цоследњим годинама просечно по 25—40 деце. Свако одељење могло би примити 2—3 пута толико. Пошто се издатци за персовал тиме не би повећали, издржавање појединог детета појевтинило би. То у толико више, што би хранитељице лакше пристале на ниже награде, када би свака могла стално имати по двоје деце. Трошкови колоније. У 1934/35 буџетској години, наша колонија је имала ове приходе од храњеника, за које су јој плаћали: Београдска општина Дин. 222.199,44; Моравска бановина Дин. 12.600.—; Управа Двора