Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 297

Старост деце ири иријему. Старост деце при пријему у колонију била је: м е с е ц и свега г о д и н а 0-1 1-2 2-3 3-4 4-5 5-6 6-12 одојч. 1-2 2-3 3-4 5-7 градоко од. 2 3 5 5 9 12 39 75 51 30 20 24 сеоско од. — — — — — — 4 4 22 21 12 22 Већина деце која су примљена у сеоско одељење претходно су прешла кроз градско, а поједина су враћена из сеоског у градско. Млада одојчад примана су само изузетно. Не би било тешко наћи хранитељице које би и ту одојчад добро негозале, али питање рационалне исхране је тешко. У близини самог Завода, који располаже млечном кухињом за одојчад. нема подесног становништва да би примало храњенике. У непосредној је близини, са једне стране, озлоглашена „Јатаган мала", са друге стране збијено насеље са чисто градским карактером, где су и куће и њихови становници неподесни за колонију. Предграђа : међутим, која су подесна за колонију, толико су удаљзна од Завода да снабдевање одојчади из заводске млечне кухиње нз долази у обзир, пошто би то знатно поскупило издржавање деце. А у самим предграђима где је смештена колонија не може се организовати засебна млечна кухиња, пошто за то нема сред|става и пошто би засебна млечна кухиња за мали број колонијске деце била неекономска. У сеоско одељење, одојчад у опште више не шаљемо. Успех код 4 старије одојчади, што су смештена на селу, није био довољно добар. Ниво хигијене у селу није на толикој висини да би нега била увек бесирекорна. Многе сељанке толико су запослене у кући и око ње да би тешко издвојиле довољно времена за негу одојчади. Али ипак. могао би се наћи извесан број сеоских кућа где би и одојчад била добро смештена, али и ту је главна тешкоћа у томе што у селу Не можемо уредити беспрекорну млечну кухињу за одојчад. Када би надлежни слали већи број одојчади у колонију и плаћали за њих, и та тешкоћа би се вероватно могла пребродити. За мали број одојчади што имамо у колонији не исплати се оснивати млечну кухињу у селу. Здравствено стање деце у /солонији. С обзиром на то да је велика већина деце, већ при пријему у колонију, у своме развитку заостала и у здравственом погледу оштећена, можемо да кажемо да је здравствено стање деце у колонији сразмерно добро. Деца се нормално развијају, опорављају се, оживе. И не разбољевају се сувише,'"бар сигурно не више него што се разбољевају њихови вршњаци који живе у сопственим сиро-

машнијим а хигијенски просвећенијим малограђанским, односно сеоским породицама. Највише се деца разбољевају од акутних обољења органа за дисање, знатно мање од поремећаја исхране и варења мали је број инфективних и других болести. Од почетка рада колоније до краја 1934 год., било је свега 8 смртних случајева код наших храњеника, и то 6 у градском и 2 у сеоском одељењу, што износи 4,7 о/о све примљено деце (168). У градском одељењу, 3 деце умоло је од запаљења плућа (у ст,арости од 5, 8 и 10 мзсеци), 1 од запаљења можданих опни, 1 од туберкулозе, 1 од крвавих пролива (ентероколитс, у старости од 8 месеци). У сеоском одеље.њу, 1 дете је умрло од тетануса и 1 од крвавих пролива (ентероколитис. у стаоости од 17 месеци). Душевни развитак деце у колонији. Деца дата колонијским хранитељицама на негу и чување, пошто су у породичној срецини, имају прилике да се нормално развиају. Пролазе кроз морални, васпитни и духовни утицај једне сиромашније, али ипак просвећеније и здраве сељачке, односно малограђанске средине. У тој средини деца имају много више додира са стварним животом, но што би га имала у једном зароду. Долазе у додир са природом. а сем тога имају нрилике да виде не само поијатне, него и теже стране једног скромног свакодневног живота, Тако ће бити способнија да се и касније у школи васпитавају за тежак практичан живот који их чека. За разлику од деце кој,а у првим годинама живота одрасту у дечјим домовима, код '.олонијске деце се опажа несразмерно бржи и природнији духовни развитак. Повољан утицај породичне средине нарочито је очигледан код оне деце која долазе из завода, у својој другој, трзћој или четвртој години. Тек у породици почиње за њих прави душевни живот. Има мноштво тога што у заводу нису могли ни видети, ни научити. Познат је израз ,хоспитализам" :>а телесно стање одојчади која су у рђавим дечјим домовима или у рђавим дечјим болницама (у „хоспиталима") много заостала у своме телесном развитку, због недовољне неге и рђаве исхране. Поред телесног хоспитализма, исувише често имамо прилике да опажамо духовни хоспитализам код оне деце која су одрасла у заводима. То важи наоочито за децу оног доба старости када се дух најбрже развија, када дете прима прве јасне утиске од своје околине, када дете, иако само играјући се, стварно највише има да научи: т.ј. у годинама свога малог детињс/гва, приближно од