Општинске новине

Сдободан Ж. Бидаћзвић, шеф Одељка за штампу, туризам и културну пропаганду Г. п. г. Београда Комунално-социјална заштита деце у еашим градовима ' — Неколико најновијих статистичких открића о социјалним и здравственим прилккама живота наше градске деце —

Социјално старање није проста хуманост друштва према слабима, ни богатих и ситих према сиромашнима и гладнима — него обавеза и дужност друштвене заједнице, да се стара не само о економски малим лзудима и социјално беднима, него и о побољшању свих услова под којима ће живот људски бити културнији и бољи. Све балканске државе морају да схвате дечји проблем у најширем обиму. У томе погледу многе су од њих грешиле све до последњих дана, па међу њима и наша. Нзихови водећи кругови и данас под дечјим питањем разумеју само најмизерније збрињавање сирочади. Погрешно се уопште схвата заштита деце. Врло уско и неправично. Њоме су обухваћена данас само напуштена, сирота и убога деца, па чак и та деца тек једним врло малим, скоро незнатним делом. У ствари, социјално-комунална заштита деце, схваћена у правом смислу, обухвата сву децу, обухвата их у свима периодима њиховог живота, од рођења до колевке, од колевке до забавишта, основне и занатске школе, заната и гимназије... ...Пре него бисмо прешли на резимирање основних дужности наших градских општина на пољу дечје заштите, потребно је, да у мееецу манифестационих Дечјих дана бар у најкраћем изводу прикажемо како здравствене, тако и социјалне, животне прилике наше градске деце, а према статистичким и анкетним подацима Одељка за штампу и културну пропаганду Г. п. града Београда и Социјалног бироа Отнравништва послова Савеза градова, као и градских општина, у име чије руководимо проучавањем друштвених манифестација нашег градског живота**, од социјалних па до културних и урбанистичких. Наш анкетно-етатистички материјал пружа податке и о стању здравља и условима живота градског подмлатка, првенствено београд*) Кратак извпд из студије „Дужности наших градова на подизању будућих генерација". *"') Оддуком и овлашћењен Конгреса Савеза градова.

ског. Због тровања у мемљивим избама, које се у Београду и осталим нашим градовима, најчешће, малим становима зову, (где често не дође ни 2 м 2 станбеног простора на једног житеља!) и због сталне, хроничне изгладнелости великог процента наше деце — здравствени статус градске деце више је него рђав. Туберкулоза, анемија, општа дегенерација, лимфна оболења, — сви ти недузи косе крваву жетву у нашем подмлатку, а туберкулозна клица у разним облицима продрла је већ код 90% београдске школске деце.***). Од свих жртава од туберкулозе у нашим градовима — преко 21% чине несрећна деца до 14 године старости. Примера ради пружамо овде неколико до сада необјављиваних статистичких података (за 1933 и 1934 години), јер желимо да тим службеним подацима документовано осенчимо фактично здравствено и социјално стање деце радних фаланги нашег градског живља: Проценат дмрле деце (до 14 године старости) од туберкулозе према укупној смртности од туберкулозе: Град Љубљана Сисак Сремска Митровица Загреб Хвар Зајечар Вел. Кикинда БеоГрад Крагујевац Бела Црква Итд., итд. Утврђено је, да нам се иреко //"/о од све Градске новорођенчади још првих дана своГа живота инфицира туберкулозом, захваљујући на првом месту очајним станбеним приликама сиромашних редова ГрадскоГ становншитва... '■'*) Према извештају и манифесту Лиге против туберкулозе и констатацијама наших највећих фтизиожога.

Проценат 4,3 % 11% 14% 15,30/0 16% 20% 20% 20,5 % 29о /о 30%