Општинске новине

Стр. 304

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

у будућности из својих буџета скупе позиције на болнице за туберкулозне, на полицију, на робијашнице и на домове за блуднице?!... Дечјом заштитом има да управља држава, првенствено преко општина, како уз пуну сарадњу стручних, социјално-здравствгних институција, тако и уз благотворну помоћ координиране приватне и полуприватне иницијативе. Чим се дете роди треба да постане мали и пуноправни грађанин своје градске општине, која се преко одређених лекара има да стара о његовом правилном развићу. Све врсте вакцинација и ортопедских корекција (ако су потребне) имају се вршити по службеној дужсти, обавезно и бесплатно. Ако је дете од болесних родитеља има се одмах обавезно издвојити у дечје колоније. Нарочита пажња да се обрати на децу са туберкулозним хабитусом. Читав низ енергичних мера предузети да се дете сачува од последица наследних оптерећења. Свако новорођено дете треба да добије у градском Дечјем уреду свој здравствени картон. Надлежни квартовни лекар дечјег завода да га обилази стално од рођења до четврте године старости, бележећи све примећене појаве у здравствени картон, а све поремећаје детињег здравља лично или преко специјалиста да доведе одмах у ред. Од навршене четврте године, обавезна градска забавишта да прихватају сву децу итд. Сиромашну децу давати у нарочите дечје домове или у колоније. На пракси комуналне дечје заштите Београда, Загреба и других наших већих градова показало се, да је најбољи начин, да се та деца дају у здраве и боље сеоске породице. Ми мислимо да се овде мора отићи један корак даље, те да се у тим селима створе читаве дечје колоније, где ће деца имати све: од лекарског надзора кроз колонијске диспанзере па до најскупљих алиментационих препарата: купатила, природна и вештачка сунчања, мале гимнастичке сале, радио-концерте, педагошке биоскопе, све оно што може да утиче на разјвиће духовно и физичко стављати на расположење овој деци. Нарочиту предострожност — дивљења и религијског пијетета достојну — предузети ту, да би се онемогућиле епидемије међу децом, јер оне претстављају једину мрачну страну већих дечјих агломерација.*) У комуналну дечју заштиту мора се унети много више практичног смисла и много више организаторског духа. Све градске дечје установе морају се реформисати тако,

*) Страшан је факат, да још и данае има Дечјих домова у појединим нашим мањим градовима, нарочито на При"морју (н. пр. „Находиште" у Котору) где морталитет штићене деце износи 70—90% • Зар се 0Б0 не к°гло окатегорисати у кримен друштвене заједнице?!

како би престале бити азили за исхрану и спавање малишана и постале истински заводи за физичко, морално, духовно и професионално васпитање наше деце. Наше градске општине морају предузети за нашу децу и њихову будућност много ширу и систематскију социјално-комуналну акцију. За пример, похвалан пример, нека им служи савремена комунална дечја заштита европских градова, на првом месту градова братске Русије и Чехословачке! Не само држава, у главним линијама, него су и сви градови дужни да дечјем старању посвете највећу пажњу. Програм социјалнокомуналног рада на решавању дечјег проблема тако је обиман, да се он доиста не може цео извести ни у читавој деценији и прн несравњиво бољим финансиским приликама, него што су ове данашње. У целини, у правој и идеалној форми, дечји се проблем може решити тек у једној економски правичније уређеној социјалној средини... Али то још не значи да не треба данас ништа радити и не припремати дечје генерације за боље дане; на против, пропуштени дани и нерад у дечјем старању исто су као и пропуштени дани у епидемији или помору: од варница пламен прождире читаве квартове;код пропуштеног појединачног заразног оболења, болесна поплава обухвата читава насеља; од малих изгладнелих београдских Гавроша и Скампола стварају се туберкулозна гробља, пуне се казамати преступницима и венеричне болнице блудницама! Свака градска општина, ма како мала била, у низу других социјалних дужности, има да истакне и нагласи и свој радни програм на дечјој заштити. Као и у целокупној. социјалној политици, тако и овде треба извести најдоследнију децентрализацију у акцији, а централизацију у директиви. Да би с,е идеално спровела ова дужност градске муниципије према деци, треба извести читав низ превентивних и куративних мера, медицинских, као и социјалних. На првом месту обавезно, па ако мора и принудно, законом, координирати све иницијативе, како приватне акције тако и јавних фактора на пољу локалне дечје заштите! Примера ради напоменућемо само још неколико од основних мера из обимне области социјално-комуналне дечје заштите: 1) Обавезно пелцовање све деце противу туберкулозе и других заразних болести. 2) Принудну изолацију од родитеља заражених отвореном туберкулозом и сифилисом. 3) Принудну изолацију уопште све градске деце која се развијају и расту под немогућним условима: бедом, хроничним гладова-