Општинске новине

Стр. 306

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

ца упућивати у њих. Градске општине би тиме извршиле своју велику дужност према овим 'најопаснијим годинама, и — што је такође значајно —■ сачувалз би ту децу и од моралног пропадања по градским улицама, и од физичког пропадања због експлоатације индустрије и капитала, који у својој незајажљивости за профитом и вишком вредности све више сатире и уништава хиљадама ове прерано у јарам упрегнуте радничке деце! Безобзирно и неограничено искоришћавање нејаке радне снаге, превелики телесни напори, терет ноћног рада и нехигијенских прилика, ниске наднице и општа беда са хроничним изгладњавањЕм прате нашу радничку омладину по свима нашим градовима. Сама београдска државна Инспекција рада утврдила је још пре неколико година, да од свих запослених индустријских и других радника у нашим градовима долази на децу од 1216 година старости преко 25"о... Хронично изгладњавање, стално тровање у периферијским уџерицама и немилосрдна, при том прерана експлоатација градске радничке деце, објашњава наш статистички утврђени налаз: да од свих занимања туберкулоза највише коси у Београду и великим нашим градовима поједине радничке струке, где се моралитет од туберкулозе пење чак и до 97°/о, а просечна дужина живота срожава на испод 32 годинв! (Види о томе приложену табелу). У погледу дечјих домова и других њихових институција било би прзпоручљиво да градске општине издејствују од Краљевске Владе принудну конфискацију сзих нзпотребних манастирских згра.да и њихових шумских објеката... Примера ради осенчали смо овде неколико најосновнијих момената из обимне области комунално-социјалне дечје заштите. На крају да напомзнзмо и главна финансијска средства, која градови морају створити за извођење једног реалног програма дечје заштите: 1) целибатерски општински порез; 2) општи порез за дечју заштиту, заснован на прогресивној бази и ослобођењу животног минимума; 3) специјални прогресивни порез на имућне бракове без деце и имућне бракове са једним дететом; 4) Стална помоћ Мингстарства социјалне политике; 5) Обавезна. принудна концентрација новчаних сретстава свих локалних хуманих и социјалних друштава за заштиту деце, односно обавезна координаци^а приватне иницијативе. У интересу социјалне правде и кидања са системом добровољних прилога и хуманитарног просјачења, треба законом пренети терет издржавања деце на богате класе... Морталитет од туберкулозе и просечна дужина живота Београђана по професијама*

Занимање

Умрли од туберкулозе према укупном броју умрлих истог занимања просечно: Просечна дужина живота (година)

1929

1933

1 Ученичко доба

1. ђаци (нижих, средњих и етруч-

них школа)

45%

48,4%

2. шегрти (свпх заната) II Радничка занимања

47°/о

50° 0

1. вртарски и сезонски радшши

37,9%

(свих врста)

35,5%

47

2. тргов. помоћници (свих врсти)

48,6%

50%

42

3. возовође, бродари, железии-

чари, трамвајџије, поштара

50,3%

56,5%

48,7

4. машинисте, ложачи

49%

57,1%

4?

5. бравари

54%

ео%

46

6. обућарн

51%

62,5%

40

7. механичари

42%

66,6%

30

8. келпери

56%

75%

27

9, млинари

50%

75%

36

10. ливци, цимермани

7о%

75%

40

11. кројачи, кројачице

55%

76,7%

29

12. молери, дреери

50%

80%

30,5

13. елекфотехничари. инсталатери

66%

33,3»/о

30 ,5

14. опапчари, сајџије

95%

95%

35

15. кнпари, вајари, апотек помоћ.,

97%

артисти, глумци, певачице

111

Занимања грађана средњег

економског стања и сло-

бодне професнје

1. приватни чинов. (свих врета)

52,1%

54%

44,6

2. државпн и општ. чмговници

40,9 0 /о

39%

47

3. инжип.ери, ат,вокати, лекари и

др сдободне професије

20%

35%

53,5

4. учитељи

19%

5. официри

18,7%

6. свештеницп

14,2%

IV Класа имућних

рептијери

19>5°/ 0

21,7%

53,5

вел. трговци

19,9%

19,5%

56

банкари, ипдустријалцп

П,3%

17,7%

58

Дечје питање долази у најсуверенија питања државне и комуналне социјалне политике, јер скоро половину од свих становника државе чине деца, којој су неопходно потребна наша социјална брига и пуно здравствено старање.

*) Оео сгатисшчко проучавање вршили смо у име одељ. за штампу и културну пропагапду 1' л. г. Б., а ирема званичним подадима Ндравствепе дирекције Г. п. г. В.