Општинске новине

душан С. Нићолајевић, бећнић и претседнић Културног одбора гр. Београда

Храст Ауја Барту а

Луј Барту је крупна личност светске историје. Он је веЛики и неуморни француски културни рад"ник и државник велихог француског народа. Као културни радник он је био еминентан литерат, изванредан стилист, необично марљив библиофил. Његово је књижевно дело богато и разновроно. Пише о Ламартину и о творцу Марока, маргиалу Лиотеу, анализује Мирабоа и Виктора Ига, Дантона и Рашел. Луја Бартуа привлаче нзражене индивидуалности, а оно, по чему се Луј Барту издваја, то је да он, у исто време, осећа сву силу, не само од нас него и од самих тих великих индивидуалности несхватаних, кретања историских. По томе осећању он уноси један нов момент у француски рационализ)ам. Луј Барту је необично јасна Глава, али је Луј Барту и један необичан мистик. Он верује у непредвиђено. Наводи речи Херберта Спенсера. Енглески социолоГ је рекао, да само непредвиђено долази. Био је Барту и меломан, који /е свој продуховл>ени култ музике, особито ВаГнерове, показао на једном предавању посвећеном кћери великоГ маестра Листа, Косими ВаГнеровој. Он беше блистав конферансије и говорник који је ишао у први ред француских оратора. Али и да није све то, Луј Барту је задужио наш народ као француски државник. Државник Луј Барту је тежио да интересе француеке државе, које је схватао проницљиво и конкретно, измири с тежњама једноГа бољег човечанства. Он је тражио пута и начина да Француска држава буде и изнутра и међународно јака, али и да буде на челу пацифистичкоГ покрета. Овај државник Француске је јасно увпђао сву важност Мале Антанте, а нарочито значај наше државе у Малој Антанти. Од Аристида Бријана, који је интелектуални творац Солунског фронта и као такав један од најглаинијих неимара наше југословенске државе, ни један француски државник није тако кристално јасно продирао у вредност југословенскоГ царода и улогу коју југословенски народ треба да игра у Малој Антанти, а преко ове у новој историји света, која се тек данас ствара. Луј Барту је своју мудру мисао мислио неустрашиво. После погибије у Марсељу многи уГледни француски писци и публицисти под-

влачили су, да је Луј Барту још много пре Марсеља носио у души предосећање своје катастрофе, али да Га оно нлје нимгло ометало. Луј Барту је предосећао сзоју насилну смрт. ЊеГово метафизичко веровање у непредвиђено фатално је постало једно кобно предосећање, али морална снага овоГа необичноГ човека састорл се у томг да је он, поред свеГа црннла своГа предосећања, остајао један узвишен онтимист. Врло духовити француски публицист и есејист Жорж Сиарес покушао је да објасни овај Бартуов редак оптимизам. ,,Бартуова еластичност, њеГова интелектуална форма, њеГов изванредни оптимизам плод су марљнвог вежбања, непрекидног рада без туГе и онога светлила које је његово детињство примило од светлости Пиринеја." Обасјан том радосном светлошћу планина и сунца које лежи на њима, Луј Барту беше велики радник који не сустаје. Неуморан као Оноре де Балзак, он ради од јутра до мрака и од мрака до јутра. Пре>досећа сопствену катастрофу, али велики радник не престаје да буде велики и непоколебиви оптимист. ЊеГов оптимизам, рекао бих, то је она Галска радост живота и стварања. Луј Барту се због тога буни целим својим бићем на духовну неактивност која води сивој атонији. Он, који је писао о вихорима Дантонових импулса, Громовитим реторикама Виктора Ига и он који је одушевљено Говорио свој култ Вагнерове музике узбурканих елемената, он, Луј Барту узвикује да су и олуја и ветар кудикамо милији од те ружне атоније која је, нажалост, прилепчива. Луј Барту се на своме путу срео; он се морао срести с нагиим Краљем Александром, који се победнички држао на ветрометини Балкана и историских потреса, историских одмазда. И морао је Луј Барту, непоколебив у својим уверењима, морао је наћи додира с нашим покојним Краљем, човеком велике памети и аелике душе, који је у своме државништву, са смелошћу историскоГ посланика, носио широке хоризонте јуГословенске државе и њене улоге у новој историји света. Неустра,шиви Луј Барту морао је одпрве склопити душевни савез с Ујединиоцем Југословена, ко-