Општинске новине
2
БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ
Стр. 291
(случај чиновничке колоније на Вождовцу.) Сиромашни сопственици плацева у центру вароши, могли би за вредност свога плаца да постану сопственици једнога дела модерне палате, коју би други начинио на његовом имању на коме је он дотле имао неку бедну страћару. Извођење комасације малих плацева било би на овој начин олакшано, капитали би се концентрисали, страћаре у центру Београда би убрзо ишчезле а изграђивање центра би отпочело новим полетом. Доношење оваквог закона би донело још једну корист, која није за подцењивање а та је — што би се многи презадужени сопственици данашњих београдских палата извукли из кризе и опасности да изгубе цело имање, јер би могли да продају неколико делова своје зграде и сачувају за себе бар један део свога имања. | Оваква врста сопствености није нова и спроведена је у многим већим центрима Европе и Америке. Од пре неколико година овакав начин постоји и у Софији. Код нас има овакве сопствености једино у неким местима Далмације и датира још из времена Млетачке Републике. Ко је био на Крфу имао је прилике да види остварену ову врсту сопствености по спратовима. Као слаба страна овакве заједничке сопствености истиче се то, што на једној згради има много делова који би морали остати заједнички и који би се морали заједнички одржавати и оправљати. Такви су делови: кров, улаз, степениште, фасада, двориште и т. д. Кад се ствар дубље простудира, не изгледа да би то стварало несавладљиве тешкоће. Врло је лако одредити вредност, једног спрата неке палате, према њеној цзлокупној вредности са плацем заједно. Рецимо да је вредност тога спрата х / 5 вредности зграде са плацем заједно. Приликом оправке заједничких делова: крова, улаза и т. д. сопственик поменутога спрата имао би да поднесе У 5 изнетих трошкова за оправку и тако исто и сваки други сопственик, према односу вредности сво га дела зграде према целокупној вредности. Бригу око ових спратова и прорачуна вршио би један заједнички плаћени настојник. Сличан однос постоји и сада када у једној згради има много закупаца па морају заједнички да плаћа|у чишћење улаза и степеништа, њихово о-
светљење ; чишћење димњака, да се служе истом перионицом, таваном итд. Оваквом систему својине има приговора и од стране правника, који сматрају да би он изазвао компликоване односе. Свакако да би однос био компликованији него сада, али он не би био несавладљив, а добре стране и користи које би донео такав закон, оправдавају компликованији правни однос који би евентуално наступио. Слични законски прописи већ постоје код нас у случају, кад има више сузласника на једном имању (смесничари) и кад ови уживају приход на равне делове или у процентима. Уосталом то је ствар правника
Нови Београд: Једна модерна вила на Дедињу и онај ко би градио закон имао би да се упозна са таквим законским прописима у местима где они постоје. То не би био тежак посао јер се нетиче ничега новог, него примене и прилагођавања постојећих прописа на страни, нашим приликама и навикама. Данашња Општинска Управа Београда која има врло активан Грађевински одбор, Технички одбор и Урбанистички комитет, у којим се одборима живо ради на питањима изграђивања и улепшавања Београда — требала би да што пре узме иницијативу за доношење закона о делимичној својини, који би закон, поред осталих прописа, омогућио ново и правилно изграђивање Београда, престонице наше лепе и велике Југославије.