Општинске новине

Стр. 370

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Па не само да је Француска обезбедила својим грађанима тако низак интерес на хипотекарне зајмове, не само да им је пружила и низ других олакшица у зидању (јевтин конструктивни материјал, бесплатан подвоз истог, и др.) него им је тај зајам дала за 25 година са минималном месечном амортизацијом, која не сме да износи више од две стотина франака. Тако француски радник са мањим месечним издатком долази до сопственог стана него што југословенски радник плаћа кирију за туђи стан, и то нездраз и бедан! Италијански градови такође активно раде на подизању малих станова. Ма да су и они, као и већина европских капиталистичких градова, још врло далеко од пуног решења станбеног питања, — које ће се идеално решити тек под правичнијим економским уређењем будућег друштва — ипак се известан напредак и данас код њих осећа. Нарочито од када држава и законодавно и финансиски помаже ову градску акцију у изградњи здравих и малих станова, којом рукују наоочите градске комуналне канцеларије за јевтинестанове. Ови специјални ,Комунални институти за јевтине станове", како се у Италији зову, са широким самоуправама и егзекутивним правима, постоје у Риму, Болоњи, Напуљу, Торину, Трсту, Милану итд., за које је гра•дове донет и специјалан закон о општи1нским становима. Тим законом дато је право општини да изврши све експропријације приватних земљишта, потребних за градилишта малчх станова, као и право принудног располагања фондовима локалних штедионица, осигуравајућих друштава и разним хипотекарним фондовима, и то са интересном стопом о_д 4,5 °/о. Само у току 1925 године италијансјки градови дошли су, захваљујући овом ааконском пропису, до преко 350 милиона зл. лиоа за изградњу малих и хигијенских станова. Држава систематски потпомаже изградњу малих станова, дајући сталну помоћ од 2,5 а 1о од вредности зграде за време од 50 година, шест малих станова, односно 250.000 на куће са четири мала стана! итд. Исто тако и општинске градске штедионице нису у већини схватиле своју основну мисију, која се не састоји само у буђењу смисла за штедњу код широ■;их маса грађанства, него и у конкретном помагању : омунално-социјалних програма градских општина, одчосно у што потпунијем реализовању њиховом, прзенствено баш на пољу изградње малих и хигијенских станова! Крајње је време да се и оне оријентишу у овом правцу, ако желе да и даље носе назив комуналних установа. Надајмо се, да ће њихов Земаљски савез, у чијем смо оснивању 1930 г. учествовали и лично, израдити један социјално савременији програм југословенске градске штедионице, к 10 и да ће се свака градска штедионица истоме повиновати у своме будућем раду.

а код индивидуалног подизања породичног дома држава даје новчану помоћ од 20% од потребне суме за изградњу породичног дома. Према закону од 1926 год., у државни буџет унето је годишњз око 109 милиона лира на име државне помоћи за изградњу малих станова у италијанскИгМ градовима (на пр. за Трст та државна помоћ износи 3,000.000 лира; за Милано 5,000.000 лира, за Рим дванаест милиона лира итд.). Поред тога, сав грађевински материјал, потребан за изградњу малих станова и породичних домова, превозе државне железнице са попустом од 50% подвозне тарифе, а држава мале и породичне станове ослобођава свих врсти пореза и приреза за 30 година итд. Пошто „Градски институти" за јевтине станове долазе до принудних зајмова (од завода за осигурање радника и разних осигуравајућих друштава и хипотекарних фондова) са максимираном каматом од 4,5%, а како им од те камате држава на име станбене помоћи даје 2 х / 2 % од вредности изграђених станова, то станбени институти имају да доплаћују само 2% камате, односно 4—6% за целокупну амортизацију станбених зајмова. Комунални институти за изградњу јевтиних станова, и ако су органи градске општине, ипак уживају пуну самосталност. Нзима рукују специјални претставници градске општине уз сарадњу претставника државних социјалних установа, претставника корпорацир и делегата социјалних друштава. Институтима општина даје потребна парцелисана земљишта, изграђује на истим путеве, водовод, канализацију, трамвај итд. Ови су станбени ,,Комунални институти" нарочито добро уређени у градовима Торину, Риму, Милану, Ђенови и Трсту. Милански станбени институт, чији је обртни станбени фонд порастао на суму од преко 60 милиона лира, изградио је око 25.000 станбених локала већином у троспратним зградама и малим становима од две собе са нузпросторијама (претсобља, кујне, купатила и тд.). Закупнина тога стана креће се око 400 динара месечно. Милански станбени институт подиже и засебне породичне виле са 4 собе, са терасама, бахптом итд. Кири[ја тих породичних вила износи око 850 д. У становима, подизаним са 20% државне помоћи (за породице са децом, према закону од марта 1926 год.), станару се кирија рачуна као отплата, тако да он у року од 20 година постаје влаг сник свога стана, пошто је у Италији озакоњено празо власништва појециних станова. Миланска општина набавила је 12 милиона кв. метара земљишта, које је парцелисано уступила испод цене коштања своме Институту за јевтине станове, станбеним задругама или појединцима на 30-годишњу отплату.