Општинске новине

3

тЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ Милански станбени институт има своје фабрике грађевинског материјала, столарске и др. радионице, циглане, кречане, багере песка итд. Слична је организацчја станбеног института у Риму, Торину или Трсту, чије општине такође дају испод цене коштања, а често и бесплатно, потребна паоцелисана земљишта за изградњу малих и јсвгиних станова... Већина европских држава озаконила је јавно старање за мале и јевтине станове, поверавајући ту значајну социјалну дужност првенствено градским општинама, али уз с !весрдну помоћ државе. Тако у Данској, где је градска социјална политика на лепом нивоу, специјалним законом је установљен Државни земаљ. станбени фонд, из кога се дају зајмови градовима, општинама, станбеним задругама, и појединцима за подизање малих и јевтиних станова. Интересна стопа ових станбених зајмова износи за градске општине 4%, а за појединце 6%. Онај грађанин који тражи станбени зајам мора да до : каже, да има уштеђених до 20% од вредности грађевинског објеката. Остатак од 80% даје се у виду државних и општинских зајмова и то са низом озакоњених олакшица. Финска, као и Данска, детаљисала је улоге у станбеној акцији: држава даје станбеним задругама зајмове у 30% од вредности станбене зграде с тим, да градска општина даде зајмова истим задругама у 50%, а појединцима у 20% о,д вредности зграде, као и бесплатно перцелисано земљиште, Онај ко као појединац гради мора да има уштеђевину од 50% од суме потребне за подмзање породичног дома. Остатак од 50% добија на зајам од државе и општине, као и бесплатно земљиште. Финска држава уступила је градским општинама сва своја земљишта, тако да данас у финским градозима на сваког грађанина дође просечно по 2150 кв. м. општинског земљишта. Дајући исто тако бесплатно потребно земљиште за изградњу малих станова, градске општине постављају једино као услов, да се на уступљеном земљишту подигне мали и хигијенски стан у року од три године. На тој основи изграђено је у финским градовима охсо 50.000 станбених зграда. У Холандији станбену делатност градских општина помаже држава сталним субвенцијама, које годишње износе око 309 милиона динара. За појединачну, породичну изградњу . малог стана држава даје бескаматне зајмове, који износе око 29.000 динара за сваки мали стан. Поред тога, градсха општина јемчи банкама и новчаним заводима исплату камата и амортизацију за зајмозе, које су учинили њени грађани за подизање својих породичних станова.

—- Стр. 371 У Белгији је законом установљено ,,Национално друштво за мале станове", са државном субвенцијом од око 6 милијарди динара. Станбено друштво преко градскдх општина оснива месне станбене задруге, којима даје зајмове са 2^/ 2 °/о интереса, с тим, да кирија подигнутих малих станова не сме бити већа од 4,2% од уложене суме у изград!њу тога стана. Иза ових задруга у ствари стоје градске општине, пошто су оне и главни акционари тих станбених задруга, Да би се потстакла и приватна иницијатива, установљене су у белгијским градовима нарочите државне и општинске награде од око 3.590 франака, које ое дају сваком грађанину који подигне свој породични стан. Таквих награда дато је од 1920 године до данас за преко 30.000 станбених кућа... У швајцарскнм градовима, уз помоћ Државног савеза, подигнуто је по рату за 6 милијарди динара малих и јевтиних станова. Државни савез и кантони дају хипотекЛрне зајмове за подизање малих станова уз 4*6% камате у износу од 65% свих грађевинских трошкова. Поред тога, Државни савез дајз и помоћи за изградњу малих станова, које су се кретале до 1925 године у величини суме од 20—ЗОо/о, а од 1925 г. до 10% од укупне вредности подигнутог стана. У Цириху је градска општина са Савезом и кантоном уложила у изградњу малих станова скоро једну милијарду динара итд. Шведски градови, а нарочито Штокхолм, потпомажу грађење малих приватних јевтиних станова, дајући потребна земљишта (а 33% од свих градских површина припадају градској општини) у виду 60-тогодишњег закупа. Конзервативна Шпанија, где су давно застарели принципи апсолутне непрлкосновености приватне својине најдуже брањени, посвећује пажњу изградњи малих станова. Тога ради донела је Закон о принудној експропријацији великих комплекса земљишта за потребе комуналне или задружне изградње малих станова. Слично шведским градовима и у Шпанији уступају градске општине парцелисана земљишта у дугогодишњи закуп од 90 година, на којима задруге или призатници подижу мале и хигијенске станове... У Пољској, на иницијативу пољског Савеза градова, донет је 1925 године специјалан закон о изградњи градова, у коме ј,е детаљно нормирано питање изградње малих станова, па и право принудне експропријације потребних грађевинских комплекса за сврхе изградње малих станова. Истим законом, држава је сва своја многобројна земљишта у околини градова бесплатно уступила градским општинама, те је 90% од све поратне грађевинске делатности у пољским градовима подигнуто на тим од државе уступље-