Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ИОВИНЕ

Стр 395

дагг славе некако се озаре те добију пр.аве светитељске изгледе. Ове године старци, одевени у нова штићеничка одела, гологлави, и старице, повезане новим шамијама, са вредним и простосрдачним управником Дома, г. Благојем Лазаревићем, дочекивали су и испраћали госте који су дошли да посете овај тихи Дом и .да у душе штићеника и штићеница унесу зрачак светлости и среће... Нарочито су старе седине, штићеници и штићенице, били узбуђени и радосни када се у Дому појавио изасланик њиховог највећег заштитника Њ. В. Краља, капетаМ г. Драг. Доган, кога су они дочекали спонтаним и срдачним клицањем: — Живео наш млади Краљ! — Живео Краљевски дом! Изасланика Њ. В. Краља дочекао је претседник Београдске општИне и домаћин славе, г. Влада Илић, са градским већницима г. г. М. Благојевићем, др. К. Шаховићем и другима. Одмах затим отпочело је сечење колача, које су обавили г. г. Влада Илић, домаћин славе, један штићеник, прота Милојевић и управник Дома г. ЈТазаревић. По сечењу славског колача говорио је о милосрђу и доброчинству, као и о значају ове хумане установе прота г. Милојевић, а затим се топлнм речима, пуним захвалности и признања свима онима који ову установу помажу и одржавају, захвалио штићеник г. Сава Иванишевић.

Затим је претседник Општине г. Влада Илић са већницима и гостима обишао и разгледао сва одељења у Дому, па је на крају гостима приређена мала закуска, а штићеницима и штићеницама приређен је ручак. У друштву свога вредног управнива, г. Благоја Лазаревића, старци и старице гостили су се преко

Штићеници Дома стараца и старица за време ручка на слави... целог д,ана, сећајући се своје прошлости и препричавајући срећне часове када су и они некад имали своје миле и драге, и када су славили крсно име у својим домовима...

Свечана сахрана посмртшх остатака повешаних бранилаца Београда у Горњем граду — Костурове мученика за нашу слободу и Уједињење до гроба су испратили изасланик Њ. В. Краља и претставник Београдске општине, већник и народни носланик за град Београд г. Јеремија Протић. —

На други дан Духова, на бедемима београдеке тврђаве, пред црквом Ружицом, обављеда је једна тужна свечаност, свечаност која најречитије говори о болној и крвавој трагедији коју је Београд преживео за време Светског рата. Ту, пред самом црквом Ружицом, пре пуних двадесет година, аустријанци су обесили двадесет наших добровољаца који су учествовали у одбрани Београда 1914—1915 год., а међу коЈЈима -су се налазила и дв,а муслимана. Иницијатива да се костурови ових мученика из Светског р,ата свечано сахране у костурницу код цркве Ружице потекла је од стране Удружења бранилаца Београда. Ова тужна свечаност отпочела је великом литургијом у цркви Ружици којој је чинодејствовао викарни епископ г. др. Вујић уз асистенцију преко десет свештеника. За време док је у цркви Ружици служена литургија, цео простор око цркве и сви околни градски бедеми били су начичмани грађанством и војском, који су дошли да се поклоне сенима изгинулих мученика и да им одају последњу пошту.

У име Нз. В. КраЉа свечаности је присуствовао ваздухопловни потпзпковник г. Драгутин Савић; командант Горњег Града потпуковник Радослав Јанићијевић; командант Доњег Града потпуковник г. Драгиша Радовановић, као и генерал у пенз. г. Н. Цоловић. Народну скупштину претстављали су народни посланици за град Београд г. г. Јеша Протић и Бора Ђурић, а Београдску општину г. г. Добра Богдановић, Павле Карарадовановић, Мил. Цветановић и други. Верски претставници су били: претставник Њ. Св. Патријарха епископ г. др. Вујић; затим: г. г. врховни рабинер г. др. АлК1алај, др. Петар Влашић, надбискупски консулатор, као и претставник исламске вероисповести. Испред цркве Ружице, на платоу са кога се лепо виде реке Сав1,а и Дунав, као и питоме сремске и баватске равнице, где су се некад водиле крваве борбе између нападача и бранилаца Београда, била су постављена два ковчега са костуровима повешаних добровољаца, који су били покривени нашим државним заставама. Ковчеге је чувала почасна стража, а пред њима је горела велика воштаница, чији се пламичак тихо лелујао на поветарцу који је струјао одозго са Авале, као да је тога часа дух Не^знаног Јунака 6