Општинске новине

Стр. 396

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

походио своју незнану браћу, који ће од сада почивати у миру на бедемима древнога београдског града. Иза свештеника заузели су места некадашњи другови из крвавих борби по улицама Београда и градским бедемима, претставници Удружења бранилаца Београда: г. г. Света Урошевић, Добра Богдановић, Душан Шијачки, Света Милутиновић, Милорад Савић, Василије Зарић, Владимир Чомора, Манојло Медић, Тешимир Лозић, Никола Војиновић, Ђука Аврамовић, Петар Коловић, Милан И. Илкић и други. Тачно у 10®® часова, чим је дошао изасланик Њ. В. Краља, отпочела је заупокојена молитва, коју су обавили свештеници православне, римокатоличке и муслиманске вероисповести.

Са свечане сахране повешаних бранилаца Београда у Горњем Граду: Изасланик Њ. В. Краља ваздухопловни потпуковник г. Д. Савић, народни посланик г. Јеша Протић, већник г. Д. Богдановић, претсед. Удружења бранилаца Београда г. Св. Урошевић и други. По обављеном опелу оДржао је врло лепу беседу војни свештеник г. Лукић, па се онда у име Југословенског одбора са сенима изгинулих хероја опростио бираним речима г. Тринаестић. У име Удружења бранилаца Београда са својим мртвим друговима опростио се г. Душан Шија,чки овим говором: Велики мртви! Славни наши бесмртници! Знани и незнани јунаци наши! Љубав ваша за родну груду, дубока и стварна, приковала вас је овде вечно за кутак земље на коме сте свесно и херојски пролили своју крв. Наша безмерна и вечна пошта за ваше херојство и вашу највишу жртву скупила је данас око ваших светих костију све оно што је најбоље у престоници, на чијем сте бранику пали, да вам последње остатке светим тамјаном окадимо и сузама захвалности ваше јуначке кости прелијемо и да их у заједничку раку сместимо на вечан одмор, јер сте заједно пали за једну

мисао за слободу, за Југославију. Ту под старим зидинама Јакшићеве куле, крај свете Ружице цркве, ту где сте своје животе положили за вековну идеју и жртвом својом много допринели остварењу те идеје. Ту ће вама бити најмилији вечни одмор, ту над стазама Дунава и Саве, ту над Небојшом кулом, под ггоносном Авалом, на догледу свете наше Фрушке Горе и погледу на слободне равни нашег Баната и Срема, ту на најистакнутијој тачци немирне Шумадије, која је почела и уз помоћ целог народа завршила тако срећно дело пуног народног уједињења. Цео је наш народ дао све од себе, сваки је наш човек у највишем напону давао задње моћи своје и последњу кап крви и последњи атом снаге за остварење идеала векова, за испуњење вечно сањаног сна прадедова... Али највише су дали они који су у чврсте и неразрушиве темеље велике отаџбине, снажне и за све нас свете Југославије, узидали кости своје, положивши часно животе своје. Г. Шијачки је завршио: — У име живих другова ових славних палих бранилаца Београда изричем пуну искрену и дубоку захвалност свима онима који су својим присуством показали колико цене свете жртве и колико смо као народ поносни на њих, часне, славне, бесмртне. Поздрављам вас кости обнажене, без суза и без туге, да не обесветим ваше смрти и да не умањим величину вашег родољубља и славу ваше жртве... Нека вам је слава! А гробови ваши значе славно сте умирати знали. После говора г. Шијачког, у име града Београда са сенима витезова палих на капији своје отаџбине, опростио се веома дубоким и импресивним говором, који је на присутне оставио снажан утисак, г. Јеша Протић, који је између осталог рекао: Двадесет година је прошло од онога дана када сте ви бесмртни хероји посејали своје кости за слободу и за уједињење. Ми смо имали ту срећу да дочекамо ону слободу и оно уједињење чија је залога била ваша крв, и ваше кости. У овоме тренутку када вас носе у вечну кућу поред ваших другова хероја ја хоћу да кажем да југословенска идеја није била резултат разговора и договора већ је резултат тих ваших коетију и крви којом је натопљена ова земља. Ви сте се одужили отаџбини и цивилизацији. Ми ћемо се одужити чувајући оно зашто сте ви своје животе положили. По завршетку говора г. Јеша Протић је на ковчеге положио велики венац од ловора и све^кег цвећа у име града Београда. Затим су сваки ковчег прихватила по четири војника и однели их на рукама у коетурницу код цркве Ружице. На крају су присутни послужени кољивом за покој душа оних који своје животе положише за нашу слободу и наше јединство.