Општинске новине

Здравствена хронића: Р©д Др^авног антитуберКулозног диспансера у Београду у 193Ф год*

Како је већина европских народа после рата запала у материјалну беду, која је имала неповољног одјека и на наш народ, те се и код нас није могло помишљати или наставити са подизан>ем потребног великог броја санаторија и болница, јер су ово заиста скупе установе, то је и код нас прихваћена идеја иоја је још пре рата ухватила корена у Немачкој, Француској и Америци, да се подижу установе, које далеко мање материјално стају а много веће користи доносе у погледу сузбијаша туберкулозе. Те установе су антитуберкулозни диспансери, који претстављају не само терапеутск)е заводе, већ истовремено и профилактичне, превентивне установе, чија је дужност и проучавање социјалне стране болесних, затим поучавање болесника у погледу профилаксе, изолације итд., при том, они су у исто време и установе, које помажу болеснике материјално. Овим се стало на једно ново, принципијелно гледиште: да је лакше болест спречити него лечити, и да с тога треба оснивати ове установе, које ће се старати о спречавању нових инфекција к!ао и о лечењу и помагању већ оболелих. Ове установе су покретније, њихов рад се више приближује болеснику и околини, а њихова делатност је показала велике успехе и у лечењу болесника, и у социјалном старан»у о њима у свима градовима целога света. Такав први диспансер добио је и Београд 1921 године. У почетку смештен у једној неугледној опхптанској бараци на Зеленом Венцу, диспансер је под управом свога првог шефа г. Др. Љ. Стојановнћ развијао свој рад да би у току последње две три године дошао до драгоцених података о туберк^лози у Београду. Да)нас се диспансер налази у Краља Милутина улици број 60 и претста^ља једну модерно уређену установу за целокупну диагностиМу и терапију туберкулозе као и за старање о туберкулозној сиротињи. Ако погледамо на бројно стање оваквих установа у Европи, видећемо да у Немачким градовима данас има око 1200 диспансера, 250 санаториума и још око 220 сличних установа за старање о туберкулознима. Аустријанци имају предност 87 диспансера, 33 санаториума и још око 40 сличних антитуберкулозних установа. Бедгија има 100 диспансера, Чехословачка 204 диспансера и 30 санаториума, Швајцарска 140 диспансера и око 30 санаториума, Шведска 235 диспансера, Француска 790 диспансера, Енглеска 671, Пољска 351 и Југославија 42. Морталитет од туберкулозе износи на 10.000 живих: у Немачкој, Данској, Енглеској, Белгији, Холан-

дији по 7—9 становника, а код нас око 25. За овај мали морталитет у поменутим европским државама можемо рећи да је последица рада многобројних антитуберкулозних диспансера у тим земљама за последњих 20 година. Да бацимо један поглед на прошлогодишњи рад београдског Државног антитуберкулозног диспансера, и на резултате његове социјалне анкете у овој његовој четрнаестој години рада у 1934 години. За 302 радна дана 1934 год. у диспансеру је прегледано око 4500 нових и старих болеснима са бројем консултација око 15.000. Свакодневни број консултација износи око 47, а број прегледа болесни^а 15. Наша анкета утврдила је да је међу новим болесницима било 33.5% туберкулозних а 66.5% оболелих од других болести. Укупно било је 2357 туберкулозних болесника, који су стално лечени у овој години. Међу туберкулозним болесницима од плућне туберкулозе боловало је 87,5%>; а од туберкулозе других органа 12,5%. Од плућних болесника мушких је било 54,2%, а женских 45,8%. Међу туберкулозама других органа било је од плућне марамице 74%, костију и зглобова 10,5% и од скрофулозе 15,5%. Од плућних болесника 16,2% је боловало од отворене, а 83,8% од затворене туберкулозе. У лабораториуму диспансера вршен је један велики број туберкулинских Пирке-ових реакција од којих су око 70% биле негативне, а 30% иозитивне. Од прегледа испљувака мод туберкулозних видели смо да су 25% дали позитиван резултат на Кохове клице, т. ј. ј една четвртина, док су три четвртине осталих испљувака показинале негативан резултат. У току године извршили смо око 1500 прегледа Рентгеновим зрацима, велики број анализа мокраће, око 650 седимантација крви по Поиндбкеру, тако да укупан број лабораторијских прегледа износи преко три хиљаде. Међу болесницима који нису боловали од туберкулозе, било је 34,5% који су боловали од нетуберкулозних оболења органа за дисање, затим 31.9% оних који су боловали од оболења других органа па, најзад, 33,6% за које смо утврдили да су потпуно здрави и дошли у диспавсер да провере да ли болују од туберКулозе или не. По начину доласма самих болесвика анкета је утврдила да нам више од 50% болесника долазе по својој иницијативи на преглед, јер знају да ће бити бесплатно прегледани и савесно лечени, 18,5% болесника упућивали су нам лекари, а 30,0% су прова-