Општинске новине

0

БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 401

у почетку 1914 год., настало је поновно прибирање, али је и то било врло краткога века, јер је већ у месецу јулу објављена била мобилизација за рат против Аустрије. Обнова Удружења пада по демобилизацији почетком 1919 год. Око двадесет грађевинара који еу се први међу живима повратили, покрећу ово хштање и израђују нова правила, по угледу на ранија, подносе их на потврду Занатској комори и ова их је 6 маја исте године и потврдила. Као први претседник обновљеног Удружења грађевинара — предузимача, по новим Правилима, био је Никола Виторовић, један од већих београдских грађевинара тога доба. Али како је он одмах изишао са предлогом да ее изврши некаква квалификација, по којој би грађевинари били подељени на велике и мале, — то се на управи није могао дуго задржати. Сменио га је архитект Влајко Поповић, да се касније и он повуче, а на његово место је дошао Љубиша Барић, који је остао на челу Удружења све до 1927 год. За његово време створена је Грађевинарска набављачка задруга, која је отпочела један рентабилан посао и у почетку имала лепог успеха, али доцније, због умањеног обрта, а великих режиских трошкова, морала је ликвидирати 1926 год., да би се избегла штета за поједине њене чланове. То је допринело да се многи чланови удружења охладе према организацији, тако да је на крају 1926 год., од упиеаних 29 редовних чланова, њихов број спао на 19. Године 1927 наступио је у Удружењу нагли преокрет. Показало се да свако зло има у себи и нечега доброг. Доласком на управу Једне групе млађих људи, на челу еа Ранком Живковићем, као тактика рада у Удружењу се из основа мења и организација креће креће новим правцем. Пошто се стекло уверење да је обављање друштвених послова по каванским локалима незгодно и немогуће, то је одмах одлучено да се узме нарочита канцеларија. У прво време, захваљујући предусретљивости потпретседника Стојадина Анђелковића, канцеларија Удружења смештена је бесплатно у једном оделењу његове канцеларије, што је омогућило да се сви административни послови несметано обављају. Тада је уз добровољне прилоге набављен канцеларијски мате-

ријал и намештај. Међутим, требало је много времена да се поколебаним члановима поврати вера у Удружење. До краја те године ипак се успело толико да се број редовних чланова, који су остали верни организацији, после ликвидиране задруге, готово удвостручи, што је Управи дало маха да и она удвостручи своју акцију и крене са пуном енергијом на остварењу постављених идеја. Тако је одмах у почетку 1928 год. на редовној скупштини Удружења, која је одржана 5 фебруара те године, одлучено о оснивању фонда, о подизању грађевинског дома и усвојена су правила тога фонда, која је потом и Занатска комора потврдила. Ускоро за тим следовало је и оснивање Савеза Удружења југословенских грађевинара-предузимача и зидаро-тесачких мајстора, чија су правила примљена на конгресу од 19 фебруара исте године, уз учешће око 20 организација из предратне Србије. Са оснивањем ових институција послови су се више развијали, тако да канцеларија није била довољна за потребе Удружења. У то време један од угледних чланова Удружења, Влајко Гранжан подигао је у Гробљанској улици приземну зграду са два оделења и ту су смештене канцеларије. Питаше изградње дома у год. 1929 улази у заврпшу фазу. Претседник Живковић, поставши општински одборник, својим заузимањем успева да добије од Општине земљиште за дом у центру града, — али не на поклон, како је било предлагано, већ по повољној сниженој цени од 600 дин. по кв. м. Августа 11 ударен је свечано темељ, 15 децембра 1929 год. обављено је освећење потпуно довршеног дома, који је достојна репрезентација привредног грађевинског реда. Савез Удружења југословенских грађевинара-предузимача и зидарско-тесачких мајстора, као што је напред изложено, створен је иницијативом београдског Удружења грађевинара у почетку 1928 год. Према томе је потпуно објашаено, што је он и могао наћи најјачега ослонца и подршке код овога Удружења, које је једно од најмногобројнијих и по реду најагилнијих. Рад ових двеју организација — Савеза удружења ишао је готово напоредо, и само њиховој заједничкој сарадњи има се захвалити, што се дошло до задовољавајућих резултата. Арит^" Михаиловић