Општинске новине

« БЕОГРАДСКЕ НОВИНЕ

Стр. 409

дешавања, али је уједно и јако окрњио његову, од писца такође постулирану, па и дату драмску динамику и живописну, сценску лепоту. Од последњег жарког, дионизијског привиђења, у коме јунакиња, барем некако симболички и мистички, допуњује, испуњује свој крњи живот, постао је један тешк!и самртни кошмар чији је тмури утисак био још знатно појачан готово сталним сумраком на позорници и често и сувише тихом дикцијом претстављача. Ипак је претстава у својој целини била хармонична, и носиоци главних улога, нарочито, г-ђа Каталини.ћ као Агнеза (у другој подели г-ца Кос), г. Златковић К1ао Пустолов и г. Драгутиновић као Муж, били су на висини свога не лаког уметничког задатка. Ако се мрак у „Пустолову" показао као једна сметња ефекта, у „Максиму Црнојевићу" он је постао, просто, фаталан. Стилизација са потпуно тамном позорницом и оштро, заслепљиво црвено и жуто осветљеним глумцима, већ сама по себи неугодна и мучна за очи као и за живце гледалаца, била је још нарочито неумесна код ове чудне, високопарне КостИћеве драме чији би, свакак!о, блештави, али помало штури и заморни вербализам требало баш ублажавати, раслађивати једном пгто визуелнијом, што чулнијом, живљом и богатијом режијом, а не још појачавати таквим тмурим и апстрактним светлосним триковима. У „Максиму Црнојевићу" апсолутно мора се дати, режијски, цео сјај и раскош Венеције, Дуждевог двора и његове свите, гиздава лепота млетачких дама и Каваљера (Палма — Векио, Карпачо), орловски полет легендарних црногорских јунака и живописна дивља величанственост црногорских пејзажа — без тога нема ефекта, и још и најдивнији стихови и песме пропадају у тами и празнини. Редитељ, г. М. Милошевић, то није имао у виду и пошао је . другим, противним путем који га, наравно, није могао повести успеху. Претстављачи су свој задатак, у главноме, решили похвално. Г. Плаовић, у насловној улози, дао је, и крај извесних својих маниризама у игри, једну фигуру од велике трагичне линије и племените дикције. Лепота појаве и класична чистота дтсције биле су главне врлине и г-ђе Д. РЛилошгвић у улози Анђелије, у коју је после, на другој претстави, г-ца Кос унела — нарочито у ону чувену романцу — и неки узбудљиви, болно усплахирени лиризам. Г-ђа Арееновић (Кнегиња), г. г. Раденковић (кнез Иван), В. Јовановић (Милош), Новаковић (дужд), Старчић (Марко) и остали извели и рецитовали су своје роле такође рељефно и са полетом. 21 марта играна је први пут у Нар. Позоришту комедија г. Ст. Л. Костова, „Големанов". Г. Костов, „бугарски Нушић", био је већ и пре најповољније познат нашој публици, али му је тек ова његова одлична нова комедија донела ту онај прави, велики позоришни успех. Један успех којим је најсрећније поновљен онај сјајни и уердни пријем што га је недавно ' у Софији доживела Нушићева „Ожалошћена породица" и који, учвршћујући тако наше културне везе са братским бугарским народом, значи, стварно, још и нешто више него само један уметнички, позоришни успех. Премијера је — пред крцато пуним гледалиштем — имала,, нарочито свечан карактер и протекла је у најбољемј

расположењу, са много бурног аплауза и смеха, за које је писац обилно дао повода. Јер „Големанов" је одиста једна веома духовита, праскава социална сатира, са вештим, занимљивим заплетом и живо оцртаним, смело карикираним типовима који су са наше сцене деловали утолико убедљивије што су показали многоструке сличности, сродности са аналогним фигурама, појавама, односима нашег јавног живота. Општи је био утисак и мишљење да би се онај опасни политички штребер, гејачки шерет, безочни демагог и прљава тврдица Големанов који са једном гротескном обешћу лови министарски портфељ (који му на крају — у томе је комична катастрофа комада — измиче!) — онај његов исто толико префригани и покварени, али споља углађенији, европскији главни кортеш, они његови тако језгровито насликани паланчански бирачи, она ђаволска глува фесара, баба Гицка која „већ од неколико деценија држи у својим рукама једну нит бугарске судбине", она брбљива и амбициозна г-ђа Големанов која матерински брани пред тврдим и набуситим оцем свога мангупа и коцкара сина — као и сва остала лица те интересантне комедије могла врло лако замислити и у нашој београдској средини и да то, стварно, нису само бугарски, већ и опште-балкански типови или карикатуре. Комад је, са одлично подељеним улогамја и у укусној режији г. Кулукџића, изведен живо и рељефно, ефектно. Насловну улогу играо је г. Раденковић са озбиљном пеихолошком пенетрацијом, опорим хумором и широк'им драмским замахом. Фигуру дрског и препреденог кортеша Горилкова оживео је г. ЗлатКовић са неком враголасто хитром духовитошћу и просто гениалним преливањима из хумора и комике у демонизам. Г-ђа Стокић створила је од сразмерно не много обимне роле баба Гицке једну фигуру сасвим вели!ког стила, крај које се, по дубини замисли као и сјајном ефекту, може ставити одмах и онај толико изворни паланчански бирач што га је оличавао г. М. Маринковић. Г-ђа Златковић као Големановка и г-ђа Дугалић као министарка Илијева дали су такође фино запажене и мајсторски изведене типове којима су се складно прикључиле и креације г -ђе Маре Поповић, г-ђе Пауновић, г-ђе Ми 1кулић и г. г. Васића, Поповића, Величковића и осталих. Са великим успехом приказана је, најзад, (26 марта) и драма „Злочгин и казна", по Достојевсковом роману, од Краснопољског. Драматизација романа уопште, а још на посе када се ра^и о једном ремекделу као што је то на пр. баш и ово Достојевсково, јесте један врло тежак и проблематичан задатак'. Природног и логичног прелаза или барем неког правог, солидног моста између епскога и драмскога стварно нема; и стога ту свака транспозиција или трансмутација може да буде само фиктивна, а њен успех — сценски, театерски, никах^о драмски успех — у најбољем случају само приближи. Ипак, постоји, мање или више, у нама свима, чудна, свакако неразложна, наивна, али неодољива жеља и радозналост да лица и дешавања извесних славних, омиљених или барем занимљивих романа видимо и чујемо понекад отелотворена и сценски, глумачки. То оправдава, у неку руку, оне стално и неуморно понављане покушаје да се „Ана Карењина", ^ „Браћа Карамазови", „Злочин и казна" итд. ,,освоје и рза позорницу" — ма да такве покушаје строга кри-